ENPosebno ako se prisetimo nedavnih promena u Upravnom odboru kompanije Politika a.d. i javnog oglasa Saveta RRA (ubrzo povučenog posle javnog pritiska) za kandidovanje novih članova u UO RTS-a.
Ništa lično, već sistemski
ZES i LDP su se usaglasili, kako piše u Sporazumu, da „jačanje evropskih vrednosti kroz partnerstva evropskih snaga nije moguće obaviti bez demokratizacije i slobode medija, kroz odgovarajuće promene, pre svega, u medijima sa državnim kapitalom“. Zvaničnici DS-a i LDP-a tvrde da se dokumentom ne najavljuju kadrovske promene u RTS-u i Politici, već da rešenje treba tražiti sistemski.
Zoran Ostojić, član Predsedništva LDP-a, kaže za Danas da „ako su prioritet vlade evropske integracije, prioritet je i završetak saradnje sa Haškim tribunalom“.
– Ako je prioritet završetak saradnje s Hagom, onda pored privatnih i mediji sa državnim kapitalom imaju obavezu da to predstave kao najviši državni interes. Nas u LDP-u interesuju sistemske promene, a ne pojedinci – navodi Ostojić.
Kako je Nada Kolundžija, šefica poslaničkog kluba ZES-a, rekla za dnevnik Politika, „verovatno će biti i personalnih promena“, ali da „ne bi smelo da se dogodi da umesto onih koji su bili bliski „njima“, sada dođu oni koji su bliski „nama“. Ona je istakla da je želja da se mediji što više oslobode političkih uticaja i da za sada nije sigurno da li će promene biti izvršene izmenom Zakona o javnom informisanju ili promenom statusa državnih medija kojima bi se oni učinili nezavisnijim od političara.
Scenario za smenu Ljiljane Smajlović
Za razliku od političara, većini sagovornika Danasa smatra da je to pokušaj da se pod političku kontrolu stave Politika i RTS, što se nimalo ne razlikuje od odluka prve i druge vlade premijera Vojislava Koštunice. Jovan Simić, od nedavno potpredsednik Politike a.d. kaže za Danas da je dnevni list Politika u zajedničkom vlasništvu države i kompanije Vac, koji samostalno odlučuje o finansijama i uređivačkoj politici.
– Verujem da je reč o utvrđivanju prioriteta države, u smislu da se objasni na koji način bi trebalo ubuduće da se postupa s medijima, za koje se borimo da budu nezavisni. Ipak, kakav je tačno njihov dogovor ne znam – navodi Simić.
S druge strane, izvor Danasa iz Politike a.d. koji je tražio anonimnost objašnjava da je cilj sporazuma DS-a i LDP-a smena glavne urednice Ljiljane Smajlović i objašnjava kako bi mogao da se odigra scenario razrešenja. Upravni odbor Politike a.d. u kojem država ima 50 odsto vlasništva, kaže naš sagovornik, mogao bi da analizira pad tiraža i da iz toga konstatuje da je to zbog loše uređivačke politike. Nakon toga bi mogao da naloži novom direktoru Politike da pokrene proceduru za promenu glavnog urednika i da pošalje pismo Skupštini preduzeća Politika – novine i magazini (PNM), koja bi prihvatila taj predlog i Smajlovićeva bi bila razrešena.
Kao najozbiljniji kandidat za novog glavnog urednika Politike pominje se Milan Mišić, bivši glavni urednik ovog dnevnog lista, s kojim juče nismo uspeli da stupimo u kontakt.
Političari ne znaju za Evropske standarde
RTS, kao javni medijski servis, bolje je zakonski zaštićen od Politike. Aktuelnom Upravnom odboru i generalnom direktoru mandat ističe tek za tri godine.
– Jedino što znam jeste to da sve proevropske stranke moraju da se drže evropskih vrednosti. Svako ko takne u evropski javni servis, pod uslovom da je evropski orijentisan, taj proglašava sebe za antievropsku stranku – rekao je za Danas Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a.
Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, navodi za Danas da je uvek ohrabrujuće kada politički akteri govore o usaglašavanju medijskog sistema sa evropskim i demokratskim standardima.
– Ovo je primer da naši političari nisu sasvim dobro obavešteni šta su ti standardi, iz čega onda proizilazi njihov pogrešan stav. Ako govore o medijima sa državnim kapitalom, jedan od osnovnih standarda Evrope i demokratskog sveta je da takvi mediji ne treba da postoje. Izuzetak je jedino javni RTV servis, koji mora da bude nezavisan i od vlasti i od politike – ističe Veljanovski. On dodaje da svi ostali mediji, pogotovo štampani, ne treba da budu u državnom vlasništvu i sa državnim kapitalom, a to važi i za list Politika.
– Što se tiče Politike, tu ima 50 odsto državnog kapitala, ali podsećam da u ovoj zemlji već pet godina postoji Zakon o javnom informisanju, po kojem je nezakonito da država bude vlasnik štampanog medija. U Srbiji imamo kontinuitet nastojanja vlasti da mediji, što je više moguće, ostanu pod njihovim uticajem – ističe Veljanovski.
Aleksandar Roknić
