ENBeograd – Demohrišćanska stranka Srbije pokrenula je inicijativu da se izmeni Zakon o radiodifuziji i za to prikupila oko 15.000 potpisa građana, a cilj je da se ukine TV pretplata preko električnog brojila. U toj stranci navode da je bojkot pretplate jasan signal građana da je ubiranje novca za finansiranje RTS-a nezakonit čin i traže od Ustavnog suda da razmotri odluku o tome.
Predsednik DHSS-a Vladan Batić kaže za Glas da Javni servis nije ono što bi trebalo da bude.
– Zakon kaže da se ljudima ne može naplatiti usluga koju ne koriste, a mnoga domaćinstva u Srbiji koja nemaju TV aparate moraju da plaćaju pretplatu jer imaju električna brojila (strujomere) u štalama i kokošinjcima – objasnio je Batić.
Prema njegovim rečima, prva uredba vlade Zorana Đinđića bila je da se ukine pretplata kao taksa na brojilo, što je i urađeno, i zatim se tražio drugi način naplate koji bi bio u skladu sa Ustavom. Međutim, vlada na čelu sa Vojislavom Koštunicom vratila je prethodni model naplate iz vremena Miloševića.
Batić ocenjuje da RTS nije javni servis zbog toga što „nema primerene emisije sa obrazovnim sadržajem, već repriziraju bajate serije“ i da se RTS pretvorio u „komercijalni servis“, kao i da je „rukovodstvo RTS-a, na čelu sa Tijanićem, nezakonito izabrano, o čemu znaju i ptice na grani“.
Nenad Stefanović, urednik Informativnog programa RTS-a, kaže da je Batićevo pozivanje na bojkot naplate TV pretplate u najmanju ruku smešno, pošto je reč o bivšem ministru pravde, koji poziva građane na kršenje zakona.
– Zakonska obaveza građana Srbije jeste da plaćaju TV pretplatu, a Batićev poziv je politički motivisan. Ne bi me čudilo da dolazi iz iste kuhinje kao i javni poziv Radiodifuzne agencije za popunjavanje mesta u Upravnom odboru RTS-a – prokomentarisao je Stefanović Batićevu inicijativu.
Prema njegovim rečima, ljudi su obično skloni da vrednuju samo one stvari koje rukovodstvo RTS-a treba da uradi, imajući za ideal Bi-Bi-Si, a da lako zaboravljaju šta je do sada urađeno i kakav je put pređen.
– Uradili smo velike korake u transformacije Javnog servisa – ističe Stefanović. – Svakodnevno povećavamo gledanost našeg programa, mada imamo oštru konkurenciju u televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Dobili smo priznanje od Evropskog udruženja javnih servisa (EBU – European Broadcasting Union) i Oepsa za korektnu zastupljenost svih političkih stranaka tokom izbora, što dovoljno govori da je reč o servisu svih građana – naveo je Stefanović.
On objašnjava da Javni servis napadaju uglavnom političari koji se „medijski dopinguju“ na drugim televizijama i da su svi napadi politički motivisani. RTS u poslednje vreme, kaže on, samo beleži uspehe, o čemu najbolje svedoči gledanost i poverenje građana u Javni servis, dok o zastupljenosti emisija kulturnog i naučnog sadržaja Stefanović nije hteo da se izjašnjava, pošto je reč o sektoru koji on ne uređuje.
Sa Stefanovićevim mišljenjem slaže se i psiholog Žarko Trebješanin.
– Ako se uporedi kakav je RTS bio za vreme Miloševića, kada je bio servis jedne partije, onda je jasno da je sada situacija mnogo bolja – ističe Trebješanin. On navodi da nigde u svetu ne postoji savršen javni servis, ali idealu treba težiti.
– Informativni program RTS-a je dostigao zavidan nivo zastupljenosti svih političkih opcija – smatra on i dodaje da nije u dovoljnoj meri dobar kulturni, naučni i dečji program, ali da to opravdava činjenica da se te stvari menjaju sporo i da su produkcije veoma skupe.
Književnica Isidora Bjelica drugačijeg je mišljenja od profesora Trebješanina. Ona smatra da je depolitizacija uredničke politike Javnog servisa ključna kako bi on postao ono što treba.
– Na RTS-u i dalje postoje urednici koji određuju da li je neko podoban ili nije i to im je osnovni kvalitet kada treba nekog da pozovu u emisiju. Kada se uklone te „crne liste“ i kada prestanu da se forsiraju pojedini TV voditelji, onda će i Javni servis biti ono što bi trebalo da bude. Na stranu što treba da se poboljšaju emisije koje se bave naukom, kulturom, istorijom, decom ili filmskom produkcijom.
S. Gujaničić
