ENUz novo izdanje, promovisano poslednje večeri ovogodišnjeg Exit festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi, Janjatović je zapisao: „I, eto, ipak je došlo do drugog, proširenog izdanja. Posle onih godina, sve je drugačije, ali, eto, scena je preživela. Kao i neki od nas. Veći deo pesama koje su pisane posle 1991. godine odišu gorčinom i mudrošću. Kakvo je vreme bilo, nije moglo ni da bude drugačije.“ Zanimljivo je da je više od 80 procenata zastupljenih pesama političkog karaktera, a da su one klasične ljubavne pesme, po rečima autora, odbacivane „verovatno nepošteno, jer ne donose ništa novo“.
– Čini mi se da je politički stav u rokenrolu, zbog svega što smo ovde prošli, postao užasno važan. Iznošenje čiste istine – to je zaista bitno. Od sociološkog stiha „sedi u kafiću, štedi na piću, sise na stolu i sluša Čolu“ grupe „Dža ili bu“ u pesmi Silikonska dolina, koji opisuje šta se desilo s velikim brojem pripadnika savremene omladine, pa do pesama grupe „Eva Braun“ u kojima se, kao logičan nastavak pametne, dobre misli, nalaze direktni citati „Idola“, „Filma“… – priča na početku razgovora za Građanski list čuveni domaći rok novinar Petar Janjatović.
Priznao nam je i da je, osim iznošenja čiste istine, novo izdanje antologije tekstova ex-YU rok pesama ispravak nekih „zastrašujućih propusta iz 1993. godine“. Jedan od najvećih odnosi se na Slobodana Tišmu, autora tekstova grupe „Luna“. „To mi je, jednostavno, promaklo… Radeći ovo novo izdanje, tražio sam… pomilovanje, a sigurno će biti potrebno još pomilovanja“, iskren je Janjatović.
Saznali smo i da trenutno radi na koncipiranju buduće enciklopedije zabavne muzike koja će obuhvatiti period od kraja 40-ih godina 20. veka i prvih nastupa Ive Robića do sredine 80-ih godina kad su se popularni festivali u „našoj bivšoj Jugi“ spontano ugasili i pretvorili u ono što danas zovemo pop muzikom. Da ne bi bilo zabune da će ovim svojim novim autorskim projektom na bilo koji način diskreditovati sebe, Janjatović je podsetio i objasnio da zabavna muzika nema nikakve veze, recimo, sa Željkom Samardžićem, već da je nastala „na tradiciji kancone, Sanrema i šansone“.
– Pričamo, dakle, o zabavnoj muzici izrasloj na tradiciji jakog teksta i sofisticirane muzike, o Terezi Kesoviji, Kemalu Montenu, „Dubrovačkim trubadurima“, Ljiljani Petrović, na čiji sam stih „ako se ikada budemo rastali, neka to ne bude u proleće“ kao klinac odlepio… Biće to ozbiljna priča o biografiji svih tih ljudi, od kojih mnogi više nisu među nama. Uz podatke o tome šta su oni pevali i radili, naći će se verovatno i spisak tekstova pojedinih pesama – otkrio nam je Janjatović.
Knjiga će se zvati po pesmi Dragana Stojnića Bila je tako lepa, jer, po rečima našeg sagovornika, scena zabavne muzike o kojoj će pisati „zaista je bila, više je nema, i stvarno je bila lepa“. Ne usuđujući se da nam kaže kad će se knjiga pojaviti, Janjatović je bio iskren priznavši da to zavisi od slobodnog vremena koje mu bude bilo na raspolaganju. „Nekada po dva meseca furiozno radim na tome, a onda tri meseca ne stižem ništa. Osim toga, rad na budućoj enciklopediji zabavne muzike podrazumeva i deset dana u Zagrebu, pet u Ljubljani, tri u Dubrovniku, Splitu. Dakle, zaista puno, puno slobodnog vremena je potrebno“, kaže Janjatović.
S. Čamber
