ENBeograd – Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) donela je 11. jula pravilnik prema kojem je internet provajderima u Srbiji naređeno da službama bezbednosti i policiji omoguće pristup bazi podataka o korisnicima elektronske pošte, ali i opremu za preusmeravanje dolaznih i odlaznih poziva policiji.
Brojni stručnjaci za telekomunikacije osuđuju ovakav dokument i ističu da je to nesprovodljiva mera i da „u ovom trenutku niko ne zadovoljava tehničke uslove“, koji su propisani odlukom Ratela, kao i da ako odluka bude odmah primenjena „ u ponedeljak ostajemo bez interneta“.
Osim ove dve odluke Ratela pod nazivom Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže, propisano je i da je „pružalac internet usluga“ dužan da „nadležnim državnim organima omogući pristup ažurnoj bazi podataka o pretplatnicima i periodično na zahtev dostavlja eksportovanu bazu podataka u formatu dogovorenom sa nadležnim državnim organima“.
„Baza treba da sadrži, pored ličnih podataka iz ugovora s pretplatnikom i vrstu usluga, informaciju o postojanju zaštite prenosa podataka, način pristupa pretplatnika, maksimalnu brzinu prenosa podataka i identifikacione adrese“, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu Ratela.
Takođe se navodi i da je pružalac internet usluga dužan da u okviru svog tehničkog sistema obezbedi hardver i softver za pasivno praćenje elektronske pošte i preusmeravanje sadržaja pošte ka centru nadležnih državnih organa, ali i do trećeg internet provajdera.
Hardver i softver bi trebalo da omoguće pasivni monitoring internet aktivnosti, prikupljanje i analizu statistike aktivnosti, presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja (atačment) i obradu veb mejla, presretanje IP telefonskog saobraćaja, faksimila i IP video saobraćaja, presretanje IM (instant mesendžer) saobraćaja, presretanje saobraćaja na pir to pir mrežama. Ove tehničke mogućnosti bi trebalo i da omoguće rekonstrukciju presretnutog saobraćaja po korisničkom imenu ili korisničkom telefonskom broju, adresi elektronske pošte, IP adresi, MAC adresi, IM (instant mesendžer) identifikaciji.
Prema ovoj odluci Ratela, veza državnih organa i internet provajdera i operatora ostvaruje se preko linkova koje obezbeđuje i o svom trošku održava provajder.
„Pružalac internet usluga dužan je da o svom trošku omogući nadležnom državnom organu u realnom vremenu potpuno autonomni pasivni monitoring internet aktivnosti proizvoljnog pretplatnika i preusmeravanje dolaznog i odlaznog saobraćaja ka akvizicionom centru nadležnog državnog organa“, navodi se u odluci Ratela.
Telekomunikacioni podsistemi, uređaji, oprema i računarski sistemi smeštaju se u prostorijama službe bezbednosti, policije ili u posebnim prostorijama u okviru telekomunikacionih centara, „koje obezbeđuju i opremaju telekomunikacioni operatori, po zahtevu i tehničkim propisima nadležnog državnog organa“.
Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta, kaže za Danas da ova odluka Ratela nije konkretno zadiranje u privatnost, ali da otvara tu mogućnost.
– To bi bilo isto kao kada bi sve pozive mobilnih operatera preusmeravali na BIA. U ovom trenutku ne postoje zakoni o zaštiti privatnosti i zaštiti ličnih podataka, niti poverenik za zaštitu ličnih podataka. Očito je ideja da se balans pomera ka službama bezbednosti. Provajderi imaju obavezu da postupaju po ovome, a BIA recimo ne postupa po nalogu poverenika za informacije od javnog značaja – ističe Marković.
Prema njegovim rečima, Srbija je član Saveta Evrope, koji je doneo Konvenciju o elektronskom kriminalu, a Srbija je potpisnica Konvencije.
– O tome da će ovo biti urađeno niko nije bio obavešten u Srbiji. Idealno bi bilo kada bi Ratel povukao dokument, zamenio ga dokumentom SE ili bar otvorio javnu raspravu. Ispostavilo se da svu tu opremu i ceo sistem treba da finansiraju operatori, a da im službe bezbednosti dostavljaju specifikaciju opreme i sistema. Naslov dokumenta Ratela nije ono što predstavlja – u to spadaju svi mobilni, fiksni operatori i internet provajderi koji imaju veze sa internetom i šta moraju da obezbede službama koje imaju zakonska ovlašćenja da se bave nadzorom – BIA, MUP, VBA i VOA – ističe Marković.
Kako navodi, sve je zasnovano na članu 55 Zakona o telekomunikacijama, prema kojem je, u skladu s nalogom suda, telekomunikacioni operator dužan da obezbedi ovlašćeni nadzor o svom trošku.
– Mi njima treba da damo sve, a oni će da iz toga iščeprkaju ono što njima treba. Nigde se u tom dokumentu ne pominje zakon. Posledica je da se taj pravilnik može tumačiti izuzetno široko. On kaže: „Službama treba sve, mi hoćemo da imamo mogućnost da dobijemo sve i ako nam ikada zatreba sve, vi ćete to da nam date na način koji nama odgovara“. Internet provajderi u Srbiji su od početka sarađivali s državnim organima oko ovlašćenog nadzora. Niko nije protiv toga. Sporno je što se ovim balans ponovo pomera u korist službi bezbednosti. Ako nije promenjen sistem posle ubistva premijera Đinđića, danas nam to svakako ne treba. Nije jasno ni da li će podaci da se ikada brišu – navodi Marković.
Odgovor iz Ratela juče nismo uspeli da dobijemo.
