EN
Kako Rogač ističe, novost koju je ovaj rat doneo jeste činjenica da se ne veruje ni istinitim, proverenim sadržajima.
„Imamo fotografiju žene koja je povređena u eksploziji koja je nastala pre nekoliko dana, a na društvenim mrežama se zavrteo post u kome se tvrdi da je to fotografija iz 2018. godine. Zapravo nije, nego je napravljena pre nekoliko dana u Ukrajini i postoji više fotografa koji su je slikali i snimili“, navela je Rogač.
Međutim, dodaje, opet se u komentarima na taj tekst i analizu Istinomera može videti da ljudi ne veruju ni proveri činjenica.
Ovaj primer navodi i Marija Vučić, koja se bavi proverom informacija u portalu Raskrikavanje.
Ona za RSE navodi da se mnoge dezinformacije pretvore u propagandu.
„Ovo je na primer slučaj koji forsiraju ljudi koji su rusofili, koji time pokušavaju da dokažu ne znam ni ja tačno šta, a pretpostavljam da pokušavaju da ospore intenzitet ruskog napada na Ukrajinu“, kaže Marija Vučić.
Ona ističe da je neverovatno to što se proverenim činjenicama ne veruje.
„Razmišljam ceo dan o tome kako je moguće da i dalje brane svoj stav da fotografija nije autentična i da je nastala 2018. godine, kad ste im vi pružili 10 dokaza da nisu u pravu, ali oni i dalje istrajavaju“, ističe Vučić.
Pune ruke posla za fact check-ere
Pored regionalnih medija, koji se bave proverom i raskrinkavanjem lažnih vesti, to svakako rade i svetski mediji.
Jedan od njih je i Bellingcat, koji je napravio bazu svih raskrinkanih vesti koje se bave ovom temom. Baza se aktivno dopunjava, a u sebi sadrži i originalni izvor, kao i objašnjeni stvarni kontekst. Pored toga, i CNN, BBC i Reuters objavili su niz lažnih vesti o ratu u Ukrajini.
Kako bi i čitaoci sami mogli da provere informacije na koje sumnjaju, portali Poynter i Forbes napisali su kratke priručnike za prepoznavanje i proveravanje lažnih vesti.
Prvi savet je svakako provera izvora. Kada je u pitanju fotografija, obrnuta pretraga je veoma jednostavna, a The News Literacy Project nudi kratko video-uputsvo.
S druge strane, kada su u pitanju videi, novinarka Marija Vučić je na svom Tviter profilu objavila objašnjenje kako se može proveriti da li je video autentičan.
…’Netačno’
Portal Istinomer je proveravao viralan snimak, na kojem su dvoje mladih glumaca na koje šminkeri stavljaju lažnu krv. Video se, kako se navodi, deli na društvenim mrežama kao dokaz da zapadni mediji lažiraju civilne žrtve u ratu u Ukrajini.
Ali video je zapravo sa snimanja filma i nema nikakve veze sa aktuelnim dešavanjima u rusko-ukrajinskom sukobu, otkrio je Istinomer.
Snimak je, kako je objasnio Istinomer, 28. decembra 2021. godine na društvenu mrežu TikTok okačila ukrajinska fimska producentkinja Daria Driušenko.
Portal Istinomer objavio je tekst o snimku glumaca koji navodno trče za svoj život u „lažiranom“ ratu u Ukrajini. Tu je zapravo reč o snimanju naučno-fantastičnog filma u Birmingemu 2013. godine.
Raskrikavanje je 28. februara proveravalo autentičnost fotografije, koja je podeljena na Tviteru. Prikazuje ruševine u plamenu između kojih stoji dečak, uz komentar da prikazuje periferiju Kijeva.
Novinari su otkrili da je u pitanju scena iz popularne serije „Igra prestola“ („Game of Thrones“).
„To je u principu bila šala. Dakle, on (autor tvita) nije imao nameru da širi nekakve dezinformacije, nego se čovek šalio“, objasnila je Marija Vučić.
Ona je dodala i da su mnogi prepoznali scenu, pošto je „Game of thrones“ popularna serija.
„Ali bilo je i onih koji nisu, i koji su počeli odmah da ga napadaju kako je on nekakav ukrajinski bot, zašto ne prikazuje scene iz Dombasa ili slično. Dakle, ljudi su zaista poverovali da se radi o nekoj stvarnoj sceni, iako su u par klika mogli da provere“, objašnjava Vučić.
