ENNa oglašavanje u medijima u 2008. godini potrošiće se 206 miliona evra, a najviše novca slilo se u TV kase – ravno 113 miliona evra – kaže za Biznis Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research“.
Podaci do kojih je došla ta agencija govore da je najviše novca potrošeno na oglašavanje na televiziji – 113 miliona evra, potom u štampanim medijima – 54 miliona evra, na oglašavanje na bilbordima i plakatima otišlo je skoro 26 miliona evra, dok je cifra skromnija kad je reč o reklamiranju na radiju – devet miliona evra. Takođe, u 2008. na oglašavanje u bioskopima i putem interneta utrošiće se četiri miliona evra.
U porastu TV oglašavanje
Za oglašavanje u medijima u Srbiji je u 2005. godini potrošeno 95 miliona evra, a u narednoj 2006. otišlo je 20 miliona evra više. U prethodnoj 2007. godini zabeležen je ogroman skok na 175 miliona evra. Za sada procene govore da će u 2008. godini medijsko tržište u Srbiji biti „teško“ 206 miliona evra.
– Među pet najvećih oglašivača u Srbiji nalaze se kompanije „Prokter i Gembl“, „Koka-Kola“, provajder mobilne telefonije „Vip“, „Henkel“ i još jedan mobilni provajder – „Telenor“ – kaže Broćić.
Televizija sa najvećim brojem reklama je TV Pink, dok je drugo mesto zauzeo RTS. Broćić napominje da se pretpostavlja da po broju reklama iza Pinka sledi RTS, što objašnjava razlikom između oglašavanja na komercijalnim televizijama i javnom servisu.
– Komercijalne televizije imaju pravo na 12 minuta reklama u okviru jednog sata, dok je RTS-u, kao javnom servisu Srbije, na raspolaganju polovina tog vremena. Otuda i ne čudi, po prirodi stvari, da se najviše reklama emituje upravo na komercijalnim televizijama, kako zbog pomenutog ograničenja, tako i što javnom servisu jedne zemlje pripada i malo drugačija uloga. Nakon ove dve televizije, slede „B 92“, TV „Fodž“, pa svi ostali – kaže Broćić.
On objašnjava da je Srbija u odnosu na zemlje u regionu vrlo slična u segmentu reklamiranja i da nikako ne stoji podatak, koji se pojavljivao u medijima, kako se u Hrvatskoj na marketing potroši pet puta više novca nego u Srbiji.
– Ako se pogleda situacija u regionu, Srbija je dosta slična sa ostalim zemljama. Naročito su slične Srbija i Hrvatska, kao dva najjača tržišta, izuzimajući slovenačko, koje pripada Evropskoj uniji, i gde su štampani mediji ispred televizije. Neke zemlje imaju veće budžete za print nego za televiziju, a primer je Nemačka. U manje razvijenim zemljama vlada predominacija televizije, na koju odlazi blizu 80 odsto ukupnog budžeta namenjenog reklamama. Kako se tržišta razvijaju i raste količina novca, u porastu su i drugi mediji, pre svega štampani mediji. To polako umanjuje udeo koji odlazi na televiziju. Hrvatsko tržište jeste veće, grubo govoreći, za nekih 20 odsto. Ali, nikako ne stoji da se na marketing kod naših suseda potroši pet puta više – govori Broćić.
Slabo na internetu
Teza da budžeti za oglašavanje zavise od ukupne političke i ekonomske situacije u jednoj zemlji sasvim je logična, kaže on, jer se na stabilnim tržištima, koja su u razvoju, više ulaže, dok je na onim sa nestabilnom političkom situacijom, gde su tržišta u stagnaciji, budžet za oglašavanje daleko manji.
– Procene govore i da u narednim godinama na oglašavanje na internetu neće otići više od deset miliona evra, jer je u Srbiji internet u povoju. Svega 40 odsto populacije ima kontakt sa internetom, a oko deset odsto ima brzi internet, gde oglašavanje jedino i ima smisla. Tačno je da internet raste iz godine u godinu, ali dok ne dobije svoj puni zamah, oglašavanje će biti relativno skromno – kaže Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research“.
Natalija Sekulić
