EN
Ispovesti preživelih i priče o nasilju prema ženama velikim delom obeležile su prethodnu godinu u medijima. Za tekstove o takvim temama nikad nije jednostavno naći adekvatne fotografije, bar u medijima koji poštuju etičke standarde, ne objavljuju fotografije žrtava i ne izveštavaju senzacionalistički.
„Mediji su se našli u problemu kako uopšte ilustrovati te teme”, potvrđuje za Cenzolovku Marija Janković, urednica fotografije u nedeljniku Vreme.
Za grupu Novinarke protiv nasilja prema ženama, Janković je realizovala pionirski poduhvat – bazu sa više od 140 besplatnih fotografija za medije koji izveštavaju o ovoj osetljivoj temi.
Ona smatra da „fotografija i naslov uvek imaju zadatak da nas privuku tekstu”, ali da se u ovim slučajevima „mora paziti na dostojanstvo žrtve i izbegavanje senzacionalizma”.
Fotografije iz baze ne izazivaju traume i deluju ohrabrujuće, za razliku od onih koje su do sada objavljivane. Janković podseća da su te fotografije uglavnom skinute sa društvenih mreža, predstavljaju slike kuća i radnih mesta, kao i da su često stereotipne „na kojima obavezno jedna žena čuči u ćosku, dok se u prvom planu vidi pesnica”.
Korišćenjem fotografija iz baze, mediji nikoga neće povrediti, tvrdi ona.
Novinarke protiv nasilja objašnjavaju da je i vizuelnim sredstvima potrebno poslati poruku o neprihvatljivosti nasilja, kažnjivosti dela, te pokazati solidarnost sa preživelima.
Ideja o bazi došla je iz agencije UNDP, nakon istraživanja „Kako nas žene čitaju”, koje je pokazalo da stereotipno izveštavanje retraumatizuje žene koje su preživele nasilje, kaže Janković. U izradi baze učestvovalo je 12 fotografkinja i ilustratorki.
