EN„Ilustrovana Politika” juče je napunila pola veka. Ona je najstariji ilustrovani časopis poslednje Jugoslavije, one od Vardara pa do Triglava. Na kioscima je planula čim se pojavila, u tiražu od nepunih 86.000 primeraka. Izlazila je utorkom, kada je „Politika” imala „slobodan dan”.
Deset godina kasnije prosečan tiraž „Ilustrovane Politike” bio je danas nezamislivih 311.612 štampanih primeraka, a na dan smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita štampano je rekordnih 348.200 primeraka, dok je sledeći broj (11. maja) bio samo četrdesetak hiljada manji.
Osim što je pogodila šta čitaoci žele i to im znalački ponudila, ovolikom usponu „Ilustrovane” pogodovalo je i nepostojanje konkurencije. Tek kada su počele da se pojavljuju i druge revije njen tiraž se ustalio na „samo” 277.835 primeraka. Već se ustalilo da se za nju kaže daje beogradski „Pari mač”.
Ono što je „Ilustrovanu Politiku” uzdiglo u vrhove našeg novinarstva bila je – reportaža. Uz, naravno, izvanredne fotografije koje su opravdavale epitet „ilustrovana”. Tada na kiosku nije bilo potrebno reći pun naziv nedeljnika. Dovoljno je bilo (mislim da se to zadržalo i do danas) reći samo – „Ilustrovana”.
Reportaže su bile i o poznatim, ali češće o takozvanim običnim ljudima koji su ili postigli nešto neuobičajeno, ili im se dogodilo nešto što je zasluživalo pažnju šire javnosti.
„Ilustrovana” je pomagala i ljudima u nevolji. Ne samo pišući o njima, već i tako što ih je, veoma često, uz pomoć čitalaca izvlačila otud. Prikupljan je novac za retke i skupe lekove, operacije u inostranstvu, za krov nad glavom nevoljnicima…
„Ilustrovana” je, čak, ljude i iz zatvora izvlačila. Mornara Belića, na primer, koji je sedam godina čamio na robiji u Argentini, osuđen bez ijednog valjanog dokaza. Posle dugogodišnje istrage Draška Bubreška i novinarske upornosti Predraga – Pece Aleksijevića, Belić je pušten. Puštena je i Slovenka Darinka Mravlje iz turskog zatvora, ali ne na slobodu (jer je bila kriva) već da ostatak kazne izdrži u Sloveniji.
Jedan od danas vodećih reportera ovog nedeljnika Miloš Lazić kaže da je sve do pozne svoje mladosti verovao da je pisanje za „Ilustrovanu” privilegija ili bar teško zaslužena nagrada za najbolja pera prekaljena u dnevnim novinama.
Moguće da je tako, sudeći bar po ljudstvu od kojeg se sastojala prva redakcija, odnosno kolegijum: Mirko Milojković, Radmila Bunuševac, Predrag Milojević, Nada Doroški, Zuko Džumhur, Ljubomir Vukadinović, Voja Đukić, Vasa Popović, Nenad Stajvel, Žika Milutinović, urednik fotografije, i Nikla Lekić, odgovorni urednik. Tehnički je bio Dušan Rmandić.
Na naslovnoj strani prve „Ilustrovane” objavljena je fotografija Ule Anderson, prodavačice cveća iz Stokholma, tada učesnice Omladinske radne akcije na izgradnji autoputa „Bratstvo i jedinstvo” od Beograda do Ljubljane. Njene šake kojima se pridržava za držaljicu ašova obmotane su maramicom, zbog žuljeva, ali ona je nasmejana i zrači zadovoljstvom. Kako su se društvenopolitičke prilike menjale, lasno se može videti prateći samo naslovne strane ovog lista. Brižit Bardo je bila na naslovnici prve „Ilustrovane” u boji (4. aprila 1967), hiljaditi broj se pojavio 3. januara 1978, kada je na naslovnoj strani bila nasmejana petnaestogodišnja Mira Đurišić odlična učenica muzičke škole (flauta) i solista hora „Radoje Domanović” s kojim je zauzela prvo mesto na evropskom takmičenju, dok su već 1987. (4. avgusta) na tom mestu tri obnažene lepotice koje u rukama – umesto ašova – drže natpis – 1500. Bio je to 1500. broj „Ilustrovane”.
Na zidu pored fotografije glavnog urednika Mirka Bojića dugo, pa i posle njega, sve do preseljenja u novu zgradu, bili su stihovi Desanke Maksimović:
„Ne javljajte samo za zemljotrese, / pokradene misli, pokradene svote./ Javite i kada se gde radost desi, / kad se otvori u kome i vulkan dobrote”.
Bilo je takvih primera mnogo – reportaža o dobrim ljudima i plemenitim postupcima – pa i onda kada se činilo da nas je zlo potopilo. Pomenuti stihovi bili su umnogome i zamena za elaborat o uređivačkom konceptu.
Ali pola veka nije malo pa, kao što nam se i zemlja tumbala, lutala i sva ulubila, tako je i „Ilustrovana” zapadala u periode kada se tražila i tamo gde se nije mogla naći. Tako je umnogome izgubila stare, a nove čitaoce teško zadobija.
„Ilustrovana Politika” odnedavno ponovo pupi i cveta na sokovima svoga izvorišta, prilagođena vremenu u kojem živi. Ali za to ne znaju stari čitaoci koji bi joj se vratili, a ni mladi. Nedostaje reklama.
I na kraju, jedna slučajnost: tekst o 50 godina „Ilustrovane” stoti je u ovoj kolumni.
Slobodan Stojićević
