ENBeograd – Stopa nezaposlenosti osoba sa invaliditetom u Srbiji je 74,5 odsto, a 70 odsto njih živi u siromaštvu. Prema procenama državnih institucija, oko 700.000 građana ima veći ili manji nivo invaliditeta, ali zvanični registar ne postoji. Više od 50 odsto njih ima samo osnovno ili čak manje od osnovnog obrazovanja.
Predlog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju ovih ljudi trebalo bi da bude usvojen sledeće godine. Ovim aktom otvoriće se veće mogućnosti njihovog zapošljavanja, ali neophodna je i izgradnja svesti i povećanje korporativne odgovornosti poslodavaca za zapošljavanje ovih osoba – ocenili su učesnici jučerašnje konferencije o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Konferencijskom centru Danasa u beogradskom hotelu Hajat. Oni su istakli i ulogu medija u društvenoj afirmaciji zapošljavanja, ali i borbe protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, očekuje da će u prvoj godini primene novog zakona zaposlenje naći 7.000 ljudi sa invaliditetom. Ipak, nije sve ni u propisima.
– Predlog ovog zakona obavezuje poslodavca da na 50 zaposlenih zaposli jednu osobu sa invaliditetom. Ukoliko poslodavci ne ispune tu obavezu, plaćaće novčane kazne u iznosu trostruke minimalne zarade u Srbiji. Taj novac će se kasnije namenski koristiti za podsticanje zapošljavanja ovih osoba. Međutim, nijedan zakon neće imati efekta ukoliko ne bude imao opštu podršku javnosti u razbijanju predrasuda i diskriminacije ovih građana. Njima se mora pružiti mogućnost uključivanja u svet rada i prilika da se sami staraju o sebi i tako poprave svoj ekonomski i socijalni položaj – objasnio je Ilić. Dodavši da je ovo prvi ovakav zakon u Srbiji, Ilić je naglasio da je jedna od njegovih suštinskih odredbi ta što definiše radnu sposobnost, a ne utvrđuje nesposobnost osoba sa invaliditetom.
Prema rečima Ildiko Rigo, predstavnice Međunarodne organizacije rada, od zapošljavanja osoba sa invaliditetom koristi ima i društvo, jer se na taj način umanjuju socijalni troškovi.
– Najveće prepreke za zapošljavanje ovih ljudi su stereotipi i diskriminacija, kao i nepristupačne zgrade i neadekvatan javni prevoz. Međutim, i oni sami se nedovoljno javljaju na oglase za posao – kazala je Rigo.
Pozitivne primere poslodavaca koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom naveli su Veroslav Janković, izvršni direktor Viktorija grupe, kao i Radojica Džarić, generalni direktor preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom.
Janković je ukazao na to da je, pored obrazovanja prilagođenog ovoj grupi, neophodno organizovati i obuke za poslodavce, kako bi mogli bolje da uoče kvalitete osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih. On je naglasio značaj medija koji svojim izveštavanjem „mogu da upoznaju što više poslodavaca sa mogućnostima zapošljavanja ovih ljudi“.
Predstavnici vodećih privatnih medija u Srbiji istakli su značaj izveštavanja o osobama sa invaliditetom, ali i o odgovornosti poslodavaca u oblasti njihovog zapošljavanja.
Prema rečima Sande Savić, direktorke vesti RTV B92, ova kompanija je, pored toga što je komercijalna, pokazala i društvenu odgovornost u zapošljavanju ljudi sa invaliditetom. Ona je navela da su na ovom mediju zaposlene dve takve osobe. Savićeva je apelovala na predstavnike udruženja osoba sa invaliditetom da dođu i predlože teme o kojima se može izveštavati, a koje bi pokrenule pozitivne društvene akcije podsticanja zapošljavanja i borbe protiv diskriminacije.
Milenko Vasović, zamenik glavnog i odgovornog urednika lista Blic, naglasio je da je za položaj osoba sa invaliditetom danas u Srbiji odgovorno i društvo, ali i „svi mi kao pojedinci“. Vasović je rekao da osobe sa invaliditetom i udruženja koja se bave njihovim položajem treba više da komuniciraju s medijima kako bi se kvalitetnije izveštavalo o njima.
Kako je naveo Miodrag Popović, urednik Spoljnopolitičke redakcije TV Pink, mediji moraju da izdvoje više prostora za probleme ovih osoba i istakao važnost kontinuiranog izveštavanja o njima.
Ivana Tošović
