ENTa je koalicija decembra prošle godine predala Skupštini Srbije Predlog zakona o klasifikaciji tajnih podataka i izmene Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja. Predlozi, podržani sa 72.000 potpisa građana, još nisu u skupštinskoj proceduri i niko ne zna šta je sa njima.
„Ljudi koji zastupaju Koaliciju obavestili me da su neformalno obavešteni da su potpisi građana na proveri”, kazao je Šabić agenciji Beta i dodao da takva provera u MUP-u nije problem, ali i da ne može trajati unedogled. Prema njegovim rečima, predlagači su od MUP-a zatražili podatak kada im je Skupština stavila na raspolaganje spise radi provere i šta se desilo, šta je rezultat provere, ali nisu dobili odgovore, pa su se obratili njemu. Pošto ni on nije dobio izjašnjenje pre nekoliko dana naložio je MUP-u da odgovori građanima. „MUP nije postupio po nalogu. To je, slobodno mogu reći, zaprepašćujuće i ponovo podsećam na obavezu Vlade Srbije da u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja poverenika. Dakle, opet nepotrebna smutnja oko jednog potpuno legitimnog i vrlo korisnog napora građana, što je potpuno neshvatljivo”, kazao je Šabić. Može razumeti, dodao je on, da se nekom u vlasti ti zakonski predlozi ne dopadaju, ali jedini pravi i odgovoran odgovor na to je da „brzo i hitno predlože bolje, jer je evidentno da Srbiji ti zakoni nedostaju”.
„Bez uređenog sistema mi svesno trpimo ogromne štete. Sećate se da je poslovna tajna bio i dokument koji bi mesecima ranije otkrio pljačku drumske mafije na autoputu. Čiji je to bio interes? Srbija hitno treba da dobije te zakone, da li će to biti predlog grupe 72.000 građana ili će to biti zakoni koje će predložiti vlada manje je bitno”, kazao je on. Naravno, dodao je poverenik, „ostaje obaveza vlasti da se prema građanskoj inicijativi, prema svojim biračima i poreskim obveznicima ponaša mnogo pristojnije” jer „ljudi moraju znati šta je bilo sa njihovim predlogom”. Naglašavajući važnost zakonskog regulisanja klasifikacije tajnih podataka. Šabić je podsetio na temeljni princip demokratskog društva da su sve informacije o radu vlasti dostupne javnosti, a da se samo izuzetno ograničavaju. „Postoje oblasti u kojima uopšte ne može biti tajni i oblasti u kojima može. Taj status može davati jedan uzak, definisan krug ljudi ali ne kako mu padne napamet, proizvoljno, već u skladu sa zakonom, u rokovima predviđenim zakonom, pod kontrolom nekog predviđenog zakonom. Nemati to znači samog sebe hendikepirati”, naveo je on.
Koalicija je predložila izmene Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja kojima se predviđaju kazne za kršenje zakona, a Predlogom zakona o klasifikaciji informacija sistemski se definiše šta je to službena, državna i vojna tajna. Srbija i Crna Gora su jedine države u Evropi koje nemaju zakon koji to definiše. Prema tumačenju nadležnih službi datom predstavnicima Koalicije u Skupštini, početkom ovog meseca istekao je zakonski rok da se njihovi predlozi, koji su predati skupštini 7. decembra 2007. godine, nađu u zvaničnoj parlamentarnoj proceduri.
Beta
