ENZato što su se tokom četrnaest godina svog uspešnog bitisanja, kao pravi profesionalci, borili za istinu i dostojanstvo novinarske profesije, članovi redakcije, a pre svih Vukašin Obradović, vlasnik i direktor novina “Vranjskih” iz Vranja, bili su izloženi pretnjama i raznim vrstama pritisaka.
Pre desetak dana Obradoviću je stigla poruka u kojoj mu se preti smrću.
Usledila je reakcija nadležnih državnih organa i institucija, ali i energična osuda i zaštita od strane esnafskih udruženja.
Politika: Da li je na početku bilo lako biti urednik, pa još vlasnik, prve privatne i nezavisne novine na jugu Srbije?
Obradović: Kakav je to bio izazov, čini se, dovoljno govori činjenica da su “Vranjske” od 8. decembra 1994, kada se pojavio prvi broj, pa sve do 2000. godine, bile jedini nezavisni medij južno od Niša. Šta je to značilo u Miloševićevo vreme i kakve je probleme sa sobom nosio sam pokušaj izdavanja antirežimskih novina i to na jugu, u Vranju, bastionu SPS-a, dobro je poznato. Mi smo taj period “krunisali” kaznom od 800.000 dinara po ondašnjem Zakonu o javnom informisanju a bilo je svega i svačega, od bogougodnih razgovora u policiji do upada srpskih dobrovoljaca naoružanih bombama. U tim vremenima, međutim, bilo je jedino važno ne odustati, preživeti do sledećeg broja, a onda sve iznova.
Politika: Da li je bilo pritisaka za promenu uređivačkog kursa (politike)?
Obradović: Svaki pritisak na redakciju, po definiciji, ima za cilj uređivačke politike iz ovog ili onog razloga. U Miloševićevom periodu nije bilo nikakvih dilema, tako da smo kao novina najozbiljniji izazov imali posle 5. oktobra i dolaska “naših” na vlast. Bila su obostrano velika očekivanja. Oni su smatrali da ćemo ih tapšati po ramenima, a mi smo mislili da je njima, kao zakletim demokratama, ideal slobodna i nezavisna štampa. Vreme je pokazalo da smo se prevarili i mi, ali i oni. Apsurdno zvuči ali, mi smo posle 2000. imali više tužbi i to od “naših” nego pre toga.
Politika: Odakle i zbog čega dolaze pretnje i napadi na Vas i redakciju?
Obradović: Moram da ponovim: iza svakog napada na redakciju stoji želja za promenom uređivačke politike i diskreditacijom ‘Vranjskih’. Niskim udarcima oni zapravo žele da obezvrede moć argumenata kojima mi uvek raspolažemo kada pišemo o društvenim deformacijama. Ti napadi su najčešće izraz nemoći političkog establišmenta koji se jedino plaši javnosti. A demokratska javnost je, sa druge strane, nešto za šta se mi borimo i zalažemo svih ovih godina. Ta javnost je nepogrešivi sudija i to oni znaju i zbog toga i napadaju i ‘Vranjske’ i mene lično.
Politika: Iz čijeg su lonca najnovije pretnje koje su ustalasale javnost?
Obradović: Mi smo se u poslednje vreme ozbiljno zamerili jednom mafijaško-političkom komplotu serijom tekstova o zbivanjima u vranjskom podzemlju. Pri tome jasno smo naznačili mafijaške pipke u lokalnom političkom miljeu. Moram da priznam da sam u jednom trenutku bio suočen sa ozbiljnim pretnjama koje su me malo zabrinule, naročito kada su u celu priču bili uvučeni i članovi moje porodice. Zbog toga sam zatražio pomoć policije. Oni su preduzeli mere koje su smatrali dovoljnim i potrebnim”.
Politika: “Vranjske” juče, danas i sutra?
Obradović: “Najgore je iza nas, najteže pred nama”.
Aleksandar Davinić
