Funky ekonomisti i novinari koji kukaju

Razgovor je otvorio guverner Narodne banke Radovan Jelašić, koji je nakon uvodnog saopštenja da će kurs i dalje ići gore-dole, napomenuo da je u ovako osetljivom trenutku objektivno i profesionalno izveštavanje daleko važnije nego u tzv. normalnim vremenima.

On je naveo primer Frankfurt algemajne cajtunga o tome kako su banke izgubile 1.000 milijardi dolara, ali i da je dokapitalizacija bila veća, a zatim utvrdio da bi mediji u Srbiji izuzeli drugi deo, a građanin bi imao još jedan razlog da ode na Novo groblje i „pokopa se”.

Zatim je guverner rešio da se „poigra” i pokaže novinarima kako bi konkretno izgledao taj primer. Mora se priznati da je Jelašić sasvim solidno odabrao sagovornike (privrednik i analitičar), a zatim počeo da sklapa članak. Sudeći prema izrazima koje koristio (zavera, propast, crno nam se piše) guverner je skloniji žutoj štampi.

Posle „novinara” Jelašića, reč je uzela Jelka Jovanović, potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ona je izjavu ministarke finansija Dijane Dragutinović da će se svetska finansijska kriza u Srbiji osetiti tek u drugom ili trećem kvartalu 2009. godine demantovala tvrdnjom da su su smanjene plate u novinarstvu već rekle da je kriza stigla. Zbog krize su neki mediji već ugašeni, da pitanje je koji će doživeti još jednu godinu. Govoreći o stanju u ekonomskom novinarstvu istakla je nedovoljnu obučenost novinara.

„Tu pre svega mislim na usko stručnu edukaciju. Za jednog novinara potrebne su dve do tri godine kako bu ušao u materiju, a toliko vremena najšeće se nema”, smatra Jovanovićeva.

Nakon dva sata priče teško je poverovati da će razumevanje biti veće, ali ono što je ovu za očekivati dosadnu konferenciju učinilo drugačijom jesu pokušaji bankara da budu funky u analizi novinarskog izveštavanja. Tako da su prisutni u Medija centru mogli da čuju izraze poput pokopavanje, Novo groblje, sečenje vena, zavera, arčenje, budzašto, propast, crno nam se piše, tamni vilajet…Peđa Popović
Na drugoj strani, novinari su, uz opasku da je veliki problem za rad nedovoljna dostupnost informacija, istakli nemogućnost usavršavanja u ekonomskom novinarstvu, slab materijalni status, a posebno su želeli da čuju kako to monetarci zamišljaju ekonomsko izveštavanje.

Razgovor je otvorio guverner Narodne banke Radovan Jelašić, koji je nakon uvodnog saopštenja da će kurs i dalje ići gore-dole, napomenuo da je u ovako osetljivom trenutku objektivno i profesionalno izveštavanje daleko važnije nego u tzv. normalnim vremenima.

On je naveo primer Frankfurt algemajne cajtunga o tome kako su banke izgubile 1.000 milijardi dolara, ali i da je dokapitalizacija bila veća, a zatim utvrdio da bi mediji u Srbiji izuzeli drugi deo, a građanin bi imao još jedan razlog da ode na Novo groblje i „pokopa se”.

Zatim je guverner rešio da se „poigra” i pokaže novinarima kako bi konkretno izgledao taj primer. Mora se priznati da je Jelašić sasvim solidno odabrao sagovornike (privrednik i analitičar), a zatim počeo da sklapa članak. Sudeći prema izrazima koje koristio (zavera, propast, crno nam se piše) guverner je skloniji žutoj štampi.

Posle „novinara” Jelašića, reč je uzela Jelka Jovanović, potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ona je izjavu ministarke finansija Dijane Dragutinović da će se svetska finansijska kriza u Srbiji osetiti tek u drugom ili trećem kvartalu 2009. godine demantovala tvrdnjom da su su smanjene plate u novinarstvu već rekle da je kriza stigla. Zbog krize su neki mediji već ugašeni, da pitanje je koji će doživeti još jednu godinu. Govoreći o stanju u ekonomskom novinarstvu istakla je nedovoljnu obučenost novinara.

„Tu pre svega mislim na usko stručnu edukaciju. Za jednog novinara potrebne su dve do tri godine kako bu ušao u materiju, a toliko vremena najšeće se nema”, smatra Jovanovićeva.

Ona je istakla da nakon obuke novinara dolazi do još većeg problema, a to je kako zadržati novinara: „Plate novinara se kreću oko beogradskog proseka, a kvalifikovani za ekonomsko novinarstvo beže iz medija i idu gde je sigurnije”.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Slobodan Samardžić izjavio je kako je komora već dva puta slala vladi mere za oporavak. Među njima su najvažnije podsticanje investicija, smanjenje potrošnje, povećanje izvoza i finansijska diciplina. Konkretnije, smanjenje PDV-a na osam procenata, usmeravanje poslova na domaća preduzeća i rasterećivanje administrativnih prepreka za strane investitore. Pri tom nije objašnjeno kako na primer da protežirate domaće firme i pri tom rasteretite strane investitore, a prillike da se dobije objašnjenje nije bilo jer je nakon 10-minutnog izlaganja Samardžić napustio konferenciju i otišao u nepoznatom pravcu.

Pomoćnik urednika magazina Ekonomist Vojislav Stevanović istakao je problem nedostupnosti informacija kao veliku prepreku za kvalitetno izveštavanje i ulogu medija ka faktora na tržištu. On je rekao da u preduzećima ne postoji kultura izveštavanja, da ima firmi koje prikazuju zastarele podatke.

Neke korporacije prikazuju brojke iz 2006. godine, što svakako nije sveža informacija. Sa takvim informacijama ne možemo da budemo aktuelni niti da na bilo koji način kontrolišemo tržište što je jedna od uloga novinarstva. To može da bude problem i za potencijalne investitore, koji na osnovu toga neće doneti bilo kakvu odluku o investiranju”, rekao je Stevanović i dodao da veliki deo novinara nakon što prikupi kontakte napušta profesiju. „Ekonomski novinari su odlična meta za PR agencije, bankama, brokerske kuće, gde ima mnogo više novca.”

Još jedan funky pokušaj izveo je državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Slobodan Ilić, koji je učesnicima konferencije, ali ne i okupljenim novinarima, podelio fotokopiju teksta u kojem se navodi da je profesor ekonomije uhapšen jer je isuviše pesimistički pričao o ekonomskoj krizi.
„Ovako pisanje možda nije za Novo groblje, ali je svakako za sečenje vena“, utvrdio je Ilić.
Da li je to bilo upozorenje novinarima nije poznato, ali je makar nasmejalo učesnike konferencije.

Govoreći o krizi, Ilić je utvrdio da ju je izazvala pohlepa, pre svega Amerikanaca, a da su nam iluziju o stabilnosti davale organizacije koje se bave rejtingom firmi. „Umesto ‘živeli su srećno do kraja života’, ova bajka se prekinula i sada svi plaćamo penale”, smatra Ilić koji je, pričajući o načnima da se kriza prevaziđe, zaključio da ćemo se u svakom slučaju kajati jer je situacija teška.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić izrazio je nadu da zbog svojih stavova neće proći poput gorenavedenog pesimističkog profesora. Zatim je, kao pravi profa, istakao na šta bi novinari trebalo da obrate pažnju prilikom posmatranja ekonomskih trendova, a potom i naveo neke od čestih terminoloških greški.

„Uz pravu edukaciju moguće je bolje razumeti probleme i izbeći nesporazume koji u ovakvim delikatnim situacijama mogu da budu veliki.”

Kako se ne bi sve završilo na savetu, profesor Šoškić je ponudio i edukaciju za novinare u organizaciji Ekonomskog fakuleteta koja bi mogla da postane i trajna. „Verujem da postoji dobra volja da se organizuju trajni seminari za ljude iz medija, koji bi im pomogli da obavljaju svoju funkciju.”

Incijativu je podržao i guverner Jelašić, koji je predložio da udeo među praktikantima u Narodnoj banci Srbije uzimu i profesionalni novinari. Zvuči lepo.

Tokom konferencije postavljeno je nekoliko pitanja. Ipak, izrečeno je uglavnom ono što je učesnicima s obe strane poznato, a da li će doći do pomaka s obe strane, ostaje da se vidi.

Sigurno je da su ekonomisti bili bolje raspoloženi od novinara. Takođe je sigurno da se iz NUNS-a nisu potrudili da osim malog parčeta papira sa imenima učesnika kolegama daju bilo kakvu dodatnu informaciju. Profesionalno, zar ne?

Peđa Popović