ENNa dan kada kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja obeležava četiri godine od osnivanja, Šabić podseća da je „tajna služba“ u Crnoj Gori, na zahtev tamošnjeg poverenika, objavila koliki broj građana prisluškuje, dok srpska BIA čak i to uporno odbija. Time praktično krši osnovna demokratska prava građana.
– Najveći deo informacija BIA i VBA, jasno je, ne može biti dostupan javnosti, ali to ne znači da za njih ne važe obaveze iz zakona – kaže Šabić za „Blic“.
Sudije upozoravaju da BIA prisluškuje bez jasnih razloga, a Inicijativa mladih nije uspela da dobije podatke o broju prisluškivanih 2005. godine. Kakva je vaša saradnja sa tajnim službama?
– BIA je odgovorila Inicijativi mladih da ne postoji poseban dokument koji sadrži takvu informaciju. A ako ne postoji, po zakonu zaista nisu dužni da ga prave. Mislim da bi bilo bolje da su ga napravili. Podatak o broju prisluškivanih, bez drugih podataka koji govore o vremenu, mestu, razlozima, sredstvima, trajanju i slično, ne može ugroziti interese službe, a mogao bi doprineti demistifikaciji nekih stvari. Crnogorska ANB je objavila podatke o broju prisluškivanih i praćenih, koliko znam bez ikakvih štetnih posledica. I naša VBA je to isto učinila na sličan zahtev.
S kojim institucijama, ministarstvima i službama najlošije sarađujete?
– Ocene o tome dajem svake godine u izveštajima koje podnosim Skupštini, a koji su javnosti dostupni na sajtu www.poverenik.org.rs. Do sada kao negativni prednjačili su Ministarstvo za kapitalne investicije, odnosno za infrastrukturu, i BIA. U izveštaju za ovu godinu stvari bi se mogle promeniti. Izraziti „negativni favorit“ bi mogao biti NIS.
Ima li razloga da primanja u javnim preduzećima budu tajna?
– Naravno da nema razloga, naprotiv. Takvi podaci bi morali biti dostupni javnosti i bez posebnog zahteva, na internet prezentacijama u okviru informatora o radu. Administrativni odbor parlamenta upustio se u raspetljavanje tog Gordijevog čvora još pre više od godinu dana. Podatke je tražio od tadašnje vlade i dobio je odgovor da ih Vlada nema, potom od samih preduzeća i uskraćeni su mu. Žalio se meni i nakon mojih naloga konačno su mu dostavili te informacije. Koliko znam, svi osim NIS-a. Kad je odbor kasnije javno objavio podatke, to je izazvalo šok u javnosti, a bila bi šteta da se sve na tome završi. Nije glavno da li su plate velike, glavni problem je haos, odsustvo sistema u politici naknada u državnim preduzećima. Sve ne sme da ostane samo jedna u nizu senzacija, nego mora da rezultira uspostavljanjem reda. Onda bi imalo smisla i predstavljalo bi važnu pobedu javnosti. A i povod za pitanje da li i u vezi sa platama u državnom aparatu, iako su sigurno manje, imamo nešto što teško da liči na red i sistem?
Kako na stepen korupcije utiče činjenica da se do kraja ne zna kako i ko finansira partije?
– Slobodan Jovanović je još pre više decenija dao trajno aktuelan odgovor na to pitanje rečima: „U nedostaku uverenja i principa stranke teže uspehu radi uspeha i gledaju da što pre dođu do vlasti i da je što duže drže u rukama. Postaju preduzeća za eksploataciju vlasti i kao sve grupe koje su rukovođene egoističnim pobudama šire oko sebe korupciju.“
Kolika je spremnost Vlade da nezavisnim institucijama omogući rad?
– Za spremnost Vlade da „nezavisnim“ pomogne u radu suvišno je trošiti reči. Opšte je poznato – godinama je daleko ispod i potrebnog i mogućeg nivoa.
Kako ocenjujete probleme sa formiranjem Saveta Agencije za borbu protiv korupcije?
– Kao indikativne i zabrinjavajuće. Korupcija je veliki problem ovog društva i ozbiljno preti da na duži rok ugrozi ostvarivanje mnogih vitalnih ciljeva. Taj novi organ, za mnoge od početka kontroverzan, kod mnogih je probudio velika očekivanja. Bilo bi štetno i opasno ako budu izneverena. Odgovorni bi o tome maksimalno morali voditi računa.
Tamara Spaić
