EN
„Evropska redakcija“ dobila je grant od 1,76 miliona evra za stvaranje zajedničkog poslovnog prostora za 16 agencija u Briselu. Predvođen nemačkom agencijom DPA u tandemu sa konkurentima kao što su agencija Frans pres i italijanska ANSA, projekat uključuje i medijske organizacije sa Zapadnog Balkana kao što su Tanjug iz Srbije i ATA iz Albanije.
Ipak, ove poslednje nisu nezavisne novinske agencije, već ih se u regionu smatra „glasnicima vlada“, rekla je Flutura Kusari iz Evropskog centra za slobodu štampe i medija u Lajpcigu. „Agenti za odnose s javnošću ne zaslužuju podršku iz fondova EU“, dodala je ona.
Finansiranje od strane Komisije vezano je za izradu sažetka vesti dva puta nedeljno koji kuriraju dva radnika DPA iz izveštaja svih novinskih agencija koje učestvuju.
Sažetak će biti objavljen na namenskoj veb stranici i trebalo bi da ponudi publici širom kontinenta „panevropsku perspektivu o poslovima u EU“. Projekat će ojačati „pristup građana kvalitetnim informacijama“, rekao je komesar Tijeri Breton na Evropskom medijskom forumu u novembru.
Nije sasvim jasno kako novinske agencije nameravaju da odvoje usluge koje plaća Komisija od svog redovnog izveštavanja.
Takve usluge treba da se pružaju samo pod uslovom da Komisija garantuje punu uređivačku nezavisnost, kaže Kristijan Mihr, izvršni direktor Reportera bez granica Nemačke. „To bi trebalo da bude dato i nadamo se da će obe strane pružiti dokaze o tome“, rekao je on.
Šef korporativnih komunikacija u DPA Jens Petersen kaže da „ne postoji mogućnost [Komisija] da utiče na izveštavanje agencija koje učestvuju“.
Na pitanje kako DPA obezbeđuje razdvajanje između svog novinarstva i ekonomskih interesa, Petersen se osvrnuo na uređivački statut DPA. Ovo u stavu 5 kaže: „Preduzeće svoj zadatak ispunjava nepristrasno i nezavisno od uticaja i mešanja političkih partija, ideoloških grupa, ekonomskih ili finansijskih grupa i vlada“.
Bez uvrede
Ugovor o grantu za Evropsku redakciju, koji je dobijen zahtevom za pristup dokumentima od strane nemačkog sajta za vesti netzpolitik.org i javnog emitera NDR, zaista kaže da: „Korisnici će biti nezavisni od bilo kakvog uputstva, pritiska ili zahteva bilo koje institucije EU, bilo koje EU Države članice ili bilo koje druge države ili institucije u svim pitanjima u vezi sa uređivačkim sadržajem“.
Ipak, čini se da su određene odredbe Uređivačke povelje navedene u okviru sporazuma o grantu u suprotnosti sa pojmovima uređivačke nezavisnosti.
U odeljku o „standardima kvaliteta“, Povelja kaže da sadržaj korisnika treba da „izbegava sve što bi moglo legitimno da vređa dobar ukus ili pristojnost, ili bi moglo da podstakne zločin dovede do nereda, ili bi moglo da uvredi one koji gledaju ili slušaju“.
Povelja takođe zabranjuje korisnicima da „nepropisno iskorišćavaju osetljivost publike, verske stavove i/ili uverenja onih koji pripadaju određenoj veri ili verskoj denominaciji”, kao i „tehnike uticaja na publiku a da oni nisu svesni”.
Ove odredbe imaju za cilj da obezbede poštovanje profesionalnih standarda od strane dotičnih novinskih agencija i ne ograničavaju nezavisnost medija niti narušavaju uređivačke izbore, rekao je službenik za štampu Komisije.
„To su principi zdravog razuma koji osiguravaju da se novac poreskih obveznika dobro troši“, rekli su oni.
Nepouzdano citiranje
Komisija je odbacila kritike na račun uključivanja provladinih novinskih agencija iz Srbije i Albanije u projekat. „Tanjug će, kao i sve druge agencije, morati da poštuje svoje obaveze u okviru učešća u Evropskoj redakciji“, rekao je njegov zvaničnik.
Tanjug, nekadašnja zvanična jugoslovenska novinska agencija, sada je u vlasništvu kompanije Tačno, koja je blisko povezana sa vladom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Dok prema pariskoj grupi Reporteri bez granica, vlada Srbije ograničava pristup informacijama nezavisnim novinarima, ona favorizuje provladine medije uz izdašne subvencije. „Nagrađivani istraživački radovi imaju ograničenu publiku, jer su predstavljeni samo onlajn i u nekoliko nezavisnih medija“, saopštila je ova nevladina organizacija.
Tanjug, koji je prema izveštaju Balkanske istraživačke mreže nedavno dobio značajne državne ugovore, uglavnom izveštava u korist vladajuće stranke, kaže srpska novinarka Marija Vučić portala za proveru činjenica Raskrikavanje.
„Nećete naći mnogo kritičnih članaka o bilo čemu“, rekla je ona.
Novinar je naveo slučajeve upitnog izveštavanja Tanjuga. Agencija je krajem maja objavila komentare koje je navodno dao gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, u kojima je poredio rat Ukrajine protiv Rusije sa ratom albanskog stanovništva protiv njihovih „srpskih okupatora“.
Citat, koji potiče sa sajta vesti na albanskom jeziku u Švajcarskoj, brzo se proširio srpskim medijima. Vlada Srbije, koja ne priznaje nezavisnost svoje bivše pokrajine Kosovo sa pretežno albanskim stanovništvom, čak je osudila Kličkovu navodnu izjavu.
Međutim, Kličko je objavio post na Fejsbuku negirajući da je ikada dao takav komentar. Provera činjenica od strane Raskrikavanja izazvala je dodatne sumnje u njenu autentičnost. Napominje da albanski portal, koji objavljuje izrazito partijski sadržaj usmeren na albansku dijasporu u Švajcarskoj, nema impresum i ne imenuje novinara ili novinare koji su napisali priču.
Tanjug je u Srbiji poznat po sumnjivom izveštavanju i očiglednoj pristrasnosti, kažu srpska novinarska udruženja. Oni su u decembru, ubrzo po objavljivanju, javno protestovali zbog odluke EU da obezbedi finansiranje Tanjuga. Ali njihov dosadašnji protesti bili su uzaludni.
Nemačka novinska agencija, koja vodi projekat za Evropsku redakciju, kaže da su se sve agencije obavezale da će izveštavati u skladu sa činjenicama i nezavisno.
„Ukoliko ova povelja bude prekršena nakon pokretanja 1. jula 2022, takvi slučajevi će biti pojedinačno ispitani, procenjeni i, ako bude potrebno, biće preduzete mere koje mogu dovesti do isključenja iz projekta“, navodi se u saopštenju.
Veoma je važno da su agencije uključene u Evropsku redakciju nezavisne i da ne podležu uticaju države, kaže Kristijan Mihr iz Reportera bez granica. „One moraju da primenjuju najviše standarde u svom radu, u skladu sa pravilima novinarske etike i dužne pažnje“, rekao je on.
EU mora da obrati veliku pažnju na to kojim novinskim organizacijama u regionu deli novac, kaže Kusari. „Ovo je posebno važno za zemlje koje teže da se pridruže Uniji, gde će građani imati konačnu reč pre nego što se obradi njihova prijava za članstvo“, rekla je ona.
„Umesto toga, novac EU treba da se troši na projekte koji okupljaju nezavisne i profesionalne novinare koji se pridržavaju etičkih standarda“, rekao je ekspert Evropskog centra za slobodu štampe i medija.
„Na Balkanu ima mnogo nezavisnih, profesionalnih i nagrađivanih novinara koji bi odlično obavili svoj posao izveštavajući o pitanjima EU. To bi trebalo da budu partneri EU“, dodala je ona.
