ENNaprotiv, postaje očigledno da isti oni koji su mimo svake logike jednu relativno perspektivnu medijsku kuću gurnuli u neuspešnu privatizaciju i dalje drže sve konce u svojim rukama i pokušavaju da završe započeti posao. Očekivali smo da će ovako traljavo i zlonamerno obavljeni posao oko privatizacije naterati mnoge da se zamisle nad sledećim eksperimentom slične vrste koji je sedamdeset porodica ostavio osam meseci bez plate i skoro trista ljudi doveo na samu ivicu života, a neke u gotovo bezizlazan položaj. Na žalost, a kako se i moglo očekivati, to se nije dogodilo.
Prema kući sa tri medija i sa regionalnom TV frekvencijom srpski likvidacioni moćnici preko svojih lokalnih poslušnika ponašaju se kao prema bilo kakvom sredstvu za prodaju, odnosno za lično bogaćenje. Sve ukazuje na to da su isti oni koji su čitavu akciju otuđenja „Ibarskih“ za basnoslovnih 72 miliona dinara započeli i dalje je vode, bogatiji za jedno iskustvo i spremni da čitav posao obave sa mnogo manje ulaganja. Zanimljivo je i to da oni koji su nekada stajali iza čitavog poduhvata sa najviših pozicija vlasti, danas to rade iz opozicije ali preko svojih koalicionih partnera koji su ovde na vlasti. U svemu tome, voljno ili po stranačkom diktatu, učestvuju pojedini političari od kojih se to ne bi očekivalo. Međutim, kako se pokazalo, sa onima kojima ni nadljudsko zalaganje Sindikata Nezavisnost, koje je rezultiralo raskidom ugovora, potpisivanjem peticije i tužbama sedamdeset radnika, mora se govoriti drugim jezikom. Iz svega što smo do sada videli očigledno je da taj drugi jezik, jezik razuma, tolerancije, logike i pravde u Srbiji više ne može da se čuje. Zbog toga smo prinuđeni da, svesni koliko smo u pravu, rešenje za naše probleme potražimo pred Međunarodnim sudom u Strazburu.
Zbog svega onoga što nam je učinjeno u proteklih godinu dana, a i pre toga, zbog mobinga, stresa, neizvesnosti, straha od gubitka posla, straha od neizvesne egzistencije, omalovažavanja, zbog kršenja najosnovnijih ljudskih prava uputićemo dopis Međunarodnoj novinarskoj organizaciji, Fondu za humanitarno pravo i, naravno Međunarodnom sudu u Strazburu. Tužbu podižemo protiv svih onih koje smatramo direktnim i indirektnim krivcima za sadašnje stanje u Ibarskim novostima. Biće to prilika da još jednom svekolikoj domaćoj i svetskoj javnosti ukažemo na neprimereni vid beščašća i krajnje nipodaštavajući odnos prema novinarskoj profesiji ali i prema Ustavu zagarantovanom pravu na život. Pozivamo i sve kolege širom sveta i u Srbiji da nam se pridruže u borbi za status novinarske profesije i zaustavljanje tajkunske pohlepe ka nečemu što predstavlja najgrublji vid otimačine srpske duhovne i kulturne vrednosti.
Znamo da je tranzicija bolan proces i znamo da je privatizacija neminovnost sa kojom moramo da se suočimo, ali znamo i to da privatizacija ne mora po nekom novouspostavljenom srpskom pravilu da podrazumeva i propast svega postojećeg. Primer kriminalnog privatizovanja „Ibarskih novosti“ ne samo da je poslužio kao primer kako ne valja, već je poslužio kao primer gde se i na totalnom promašaju sa svim pogubnim posledicama, gde se na očiglednom pokušaju da se prisvoji nešto što pripada građanima Kraljeva, niko od odgovornih nije naučio niti se zainteresovao za ovaj problem. Dakle, u trenutku kada svako brine svoju brigu, što nas je i kao narod dovelo na samo dno, nemamo drugog izlaza niti rešenja do da pravdu potražimo izvan granica ove zemlje i onih koji njom upravljaju, a koji za nas kao novinare i ljude nisu imali ni malo razumevanja u trenutku globalne svetske krize, kada je to trebalo da bude prvi uslov opstanka i suživota u zajedničkoj nam domovini koja prolazi kroz najteži period u svojoj istoriji.
Ivan Rajović
Predsednik sindikata Nezavinost Ibarskih novosti
