ENBeograd – Najveće prepreke nezavisnosti srpskih medija su pritisci oglašivača i neuspele privatizacije, pre svega lokalnih medija, ocenili su juče učesnici okruglog stola „Unapređenje pravnih i profesionalnih standarda medija u Srbiji“. „Ukoliko se tajkunu ne dopada način na koji o njemu pišete, on se neće oglašavati u vašim novinama, a političar kome ne prijaju tekstovi o njemu optužiće vas da direktno radite za njegove političke protivnike“, kazala je novinar i donedavni glavni i odgovorni urednik lista „Politika“ Ljiljana Smajlović. Ona ističe da je pristajanjem pojedinih novinara i medija na nastavak „bratstva“ sa političarima koji su bili opozicija pre 5. oktobra 2000. godine, jedan od razloga što javnost na novinare gleda vrlo slično kao i na političare i da za to odgovornost snose mediji. Prema njenim rečima, pritisci na medije nisu otvoreni, oni su manje ili više direrktni, a oni koji to čine služe se oružjem samih novinara pozivajući se na profesionalizam, objektivnost i javnu odgovornost medija. Upravo iz tih razloga trebalo bi uvesti red i transparentnost u oblast oglašavanja, smatra predsednik ANEM-a Saša Mirković. Pored navedenih problema koji dovode u pitanje sam opstanak medija, ne treba zanemariti ni efekte svetske ekonomske krize koja tek treba da se oseti, upozorava Mirković i ističe da je neophodno da država i medijima pomogne na isti način na koji to čini za privredu. Sa tom ocenom složio se glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Slobodan Reljić, koji smatra da će ta pomoć biti neophodna, ali je ujedno izrazio i sumnju da će se država, ukoliko pomogne medijima, odreći učešća u vlasništvu. Ne može se predvideti trajanje svetske ekonomske krize, ali je sigurno da će medijska situacija u Srbiji biti promenjena – biće razgrađen postojeći model i stvoren novi, za koji se još uvek ne može predvideti kakav će biti, ističe Reljić. Vladimir Todorić, direktor Pravnog foruma nevladinih organizacija, koji je organizovao okrugli sto o nezavisnosti i regulativi medija u Srbiji, kazao je da veliki problem predstavlja i pitanje uređenosti i transparentnosti tržišta oglašavanja. Kako je naveo, veliko je pitanje da li će 160 lokalnih, 40 regionalnih i pet nacionalih televizijskih stanica i veliki broj štampanih medija uspeti da prebrode ekonomsku krizu. „Očigledno je da će se prihodi od marketinga smanjiti i da će mediji morati da dobiju posebnu pažnju države“, kazao je Todorić. Prema njegovim rečima, važna je transparentnost tržišta oglašavanja, jer ako postoji politički pritisak i kontrola tržišta oglašavanja postojaće i „indirektna, ali veoma efikasna kontrola“ medija. „Prepreku održivosti medija predstavlja i neaktivna uloga države u poljima gde treba da ima regulatornu ulogu i njena blokada privatizacije“, rekao je Todorić. Šefica odeljenja za medije OEBS-a u Beogradu Dragana Solomon rekla je da su preduslovi za nezavisno novinarstvo kvalitetan pravni okvir usaglašen s međunarodnim standardima i transparentna vlasnička struktura. Solomonova je navela da do sada usvojeni medijski zakoni pružaju solidnu osnovu za ostvarenje tog cilja, ali da je problem primena tih zakona. Ona je, takođe, istakla da će finasijska kriza pogoršati položaj medija i navela da država treba da pomogne medijima, ali „ne da bude njihov vlasnik“.
Tanjug/Beta
