ENNi srpska štampa nije pošteđena od cunamija svetske ekonomske krize. Ukoliko se ostvare crne prognoze, do kraja godine mogao bi da se ugasi veliki broj novina i da više hiljada ljudi ostane bez posla. Ni listovi koji „prežive“, neće izaći neoštećeno iz predstojeće bitke za opstanak.
Konkretno – prihod od plaćenih oglasa od početka godine smanjen je u srpskim pisanim medijima za oko 30 odsto, a trend pada prodatog tiraža dnevne i periodične štampe – nastavlja se. U avgustu prošle godine sve novine imale su tiraž od oko 900.000, a sada je on 600.000.
Sve je manje živog novca u lancu prodaje, kasni naplata potraživanja od distributera i oglašivača, a mnogim firmama sa kojima mediji sarađuju već su blokirani računi…
Uz sve to, država poslednjih godina nije mnogo učinila da podigne kulturu čitanja dnevne štampe i animira mlađe generacije. Podaci „Stratedžik marketinga“ pokazuju da je od 2000, iako je standard rastao, broj čitalaca novina stagnirao.
Sada, kada je standard počeo da pada, i građanima je najlakše da se prvo odreknu štampe. A državne institucije još nemaju strategiju za pomoć medijima. Izgleda, ni nameru da nešto konkretno učine.
Kako se boriti protiv krize koja je već zakucala na vrata novinskih redakcija u Srbiji? Šta će se na medijskom tržištu događati narednih meseci? Da li će se u nemilosrdnoj borbi za svakog čitaoca izgubiti svi kriterijumi nezavisnog i profesionalnog novinarstva i na koji način bi država mogla da podupre štampane medije?
O tome za „Novosti“ govore glavni urednici vodećih srpskih novina.
Ugroženi do opstanka
Dragan Bujošević, glavni urednik „Politike“, kaže nam da se prvi nalet krize već osetio u ovim novinama:
– Imamo manje oglasa u januaru i februaru ove godine nego u istim mesecima lane i manje nego što smo planirali. Druga opasnost koju kriza može da donese je smanjenje tiraža, ali za sada je broj dnevno štampanih primeraka „Politike“ stabilan. Krizi će više kumovati besparica nego čitanje novina na internetu, što je pojava u svetu.
Dragan J. Vučićević, glavni urednik lista „Pres“, ističe da štampani mediji dele sudbinu srpske privrede i da ih je kriza pogodila smanjenom prodajom i manjim brojem oglasa:
– Tokom krize, ljudima je najlakše da se odreknu novina. Ipak, u Srbiji stanje još nije tako dramatično. U ovoj fazi je kod nas bolje nego, na primer, u SAD i Nemačkoj, gde pad tiraža dostiže i 50 odsto. Ali, do kraja godine u Srbiji će preživeti četvoro dnevnih novina, plus „Politika“, koju će samo da sačuvaju utemeljenost i tradicija, a ne tržište. Nadam se da će među preživelima biti i „Pres“.
Slobodan Reljić, glavni i odgovorni urednik „NIN-a“, smatra da su u osnovi svuda u svetu mediji ekonomski ugroženi do pitanja opstanka:
– Ljudi sve manje mogu da izdvajaju novac za kupovinu informacija, a pad prihoda od marketinga je drastičan. Oba trenda se nastavljaju. To znači da će sadašnja, inače predimenzionirana medijska industrija, biti desetkovana.
Dragoljub Žarković, glavni urednik „Vremena“, navodi i da je pored svega nevolja što u Srbiji nema domaćeg papira, pa se svi štamparski troškovi obračunavaju u evrima:
– U strahu od gubitka tiraža i pozicije na tržištu niko ne sme da interveniše povećanjem cene, a prodajemo robu u dinarima. Vreme je najskuplji nedeljnik sa cenom od 150 dinara i prvi put smo čak 7 puta skuplji od pojedinih dnevnih novina. To nam otežava poziciju.
Rezanje svih roškova
Bujošević ističe da „Politika“ nije i neće pribeći nagradnim igrama i neutemeljenom senzacionalizmu da bi se oduprla eventualnim finansijskim poteškoćama:
– Ono što moramo da činimo jeste da brzo, pouzdano i objektivno informišemo naše čitaoce. Mislim da je to najbolji način da se borimo protiv krize. Sve dok nam čitaoci veruju, nećemo imati veći adut u našim rukama – smatra Bujošević.
Da je borba medija sa krizom, ista kao i borba u svim ostalim oblastima ekonomije, smatra Vučićević:
– Jednostavno, racionalizacija svega je neophodna. Mi smo već zaustavili dnevno izdanje „Biznis“ i mesečnik „Fejm“, koji je imao čak dobru poziciju na tržištu i poslovao sa dobicima. Nužno je podizati rejting pravovremenim informacijama i poštenim i profesionalnim odnosom prema realnosti i čitaocima. „Presova“ nagradna igra traje od jula 2007. i nije „produkt“ krize. Ali recesija je uticala da modernizujemo i redizajniramo nagradnu igru i da se više „brinemo“ o njoj.
Urednik NIN-a Reljić objašnjava da bi smanjenje cene proizvodnje (manje strana, jeftinija štampa, manje zaposlenih) možda pomoglo da se prevaziđu finansijski problemi, ali samo privremeno.
– Zasad najubedljivije deluje Sarkozijev recept. „Mali Napoleon“ je objavio da će država pomoći medije u borbi za opstanak. Verovatno je da ovakva intervencija ne znači spas medijske industrije – jer taj biznis bez profita uopšte neće izgledati kao dosad. Verovatno će se i u svetu javno mnjenje svesti na medije bez kojih bi opstanak demokratskog društva bio ugrožen, jer mediji su „četvrti stub“ demokratije. A to će verovatno voditi mešovitom vlasništvu nad medijima i ko zna kakvim sve posledicama.
Žarković smatra da u borbi protiv krize postoji redosled poteza koji će najmanje oštetiti čitaoce:
– Pokrenućemo posebne marketinške dodatke umesto standardnog oglašavanja. Sledeći korak, ako nam ovo ne uspe, biće smanjivanje obima lista. Sve to biće praćeno nekim merama unutrašnje štednje, ukoliko je to uopšte moguće, a strah me je da je to u novinskim kućama kontraproduktivno. Kad štedite, onda novinari ne putuju, manje telefoniraju, a to ubija prirodu posla. Tek u krajnjoj, krajnjoj nuždi, ako baš dođe do držanja noktima za sims, razmišljaćemo o tome da smanjimo broj zaposlenih – nabraja nam Žarković.
Država ne pomaže
Urednik „Politike“ smatra da u Srbiji nije izvodljiv primer Francuske, gde država finansira godišnju pretplatu za neke najvažnije dnevne novine za sve mlade ljude koji napune 18 godina:
– Naša država mogla bi, na primer, da pomogne izdavače i olakša distribuciju i smanji porez – predlaže Bujošević.
Vučićević nam kaže da država apsolutno ne radi ništa da pomogne štampu tokom krize i da zbog toga preti totalno urušavanje kompletne medijske scene.
– Posledica bi mogla da bude nekoliko hiljada nezaposlenih. Država je nezainteresovana, nemamo esnafska udruženja jer su NUNS i UNS parapolitičke organizacije, a urednici i izdavači su između sebe uglavnom posvađani. Na primer, „Pres“ je zvanično predložio da Vlada uredbom ukine zabranu da se u medijima reklamiraju akcizni proizvodi – cigarete i alkohol, bar na godinu dana. To su učinili i u SAD i u Nemačkoj. Ta jednostavna mera značajno bi pomogla, ali nismo dobili ni odgovor iz Vlade – navodi Vučićević.
Reljić ukazuje da vlasti u Srbiji, zasad, nemaju nikakav plan.
– Sve ovo što se dešava, još nije ubedilo našu vladu kako ništa više neće biti kao dosad, kako se kriza neće završiti vraćanjem na pozicije pre nego što je počela, te da „krv, znoj i suze“ nije Čerčilova simpatična dosetka, nego čitav jedan surovi plan za preživljavanje. Onaj ko veruje da se negde u EU, u G 20, MMF-u, Svetskoj banci, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu – spremaju „paketi pomoći“ koji će nam se bacati kao „Trumanova jaja“ – tragično gube vreme. Samo ono što uradimo sami biće urađeno. Kriza medija u tome ne može biti nikakav izuzetak. Što pre napravimo neki naš državno-društveni plan učinićemo svoju agoniju snošljivijom.
Prvi čovek „Vremena“ priznaje da ne voli da mu država pomaže, ali smatra da bi morala da stvori klimu za opstanak štampanih medija, koji su, između ostalog, i u funkciji očuvanja srpskog jezika.
– Ovde se javlja jedna ozbiljna pretnja, a to je da novine, gubeći klasične oglašivače, budu prisiljene da pregovaraju sa raznim ministarstvima, paradržavnim institucijama, agencijama… Tako možemo doći u situaciju da budemo izrazito konfliktno društvo, uzdrmano globalnom krizom koja će uskoro postati i socijalna i politička, a da imamo beskonfliktne medije zato što sarađuju s vlašću.
Srđan Bogosavljević, direktor „Stratežik marketinga“
Trećina ne čita
– Srbija ima veliki broj dnevnih i nedeljnih listova, mnogo veći nego što može da „izdrži“ zemlja sa 7 miliona ljudi, od kojih jedna trećina nikada ništa ne čita. U Sloveniji, koja je četiri puta manja od Srbije, proda se približan broj primeraka novina kao i kod nas – kaže za „Novosti“ Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik marketinga.
Poslednjih meseci zabeležen je značajan pad oglasa u novinama. Ako se takav trend nastavi, objašnjava Bogosavljević, mediji koji ne mogu da pokriju troškove štampe od prodaje, naći će se u ozbiljnom problemu.
– Verovatno će uskoro neki listovi morati da se ugase. Ovde se već godinama broj čitalaca ne povećava, tako da u narednim mesecima očekujem ljutu borbu između različitih novina sličnog profila oko preotimanja kupaca.
Ministarstvo: Mediji nemaju konkretan predlog
Na pitanje „Novosti“, ima li država strategiju borbe protiv krize u medijima, iz ministarstva kulture smo dobili pismen odgovor:
– Kada je planiran budžet za 2009. godinu nije bilo reči o ekonomskoj krizi. Međutim i uprkos tome ne treba zanemariti da u budžetu Ministrstva kulture postoje značajna sredstva opredeljena za podršku i zaštitu javnog interesa u oblasti informisanja, koja se na najodgovorniji način dodeljuju kako medijskim kućama, tako i profesionalnim i poslovnim medijskim udruženjima – između ostalog saopštava nam Ministarstvo kulture.
Oni nam kažu da Srbiji još postoje oprečna mišljenja kada je reč o predlogu mera pomoći medijima – od onih da intervencija države nije potrebna, čak da je nepoželjna, do onih da država treba da sufinansira neke od osnovnih troškova poslovanja medijskih kuća:
– Istina je da do Ministarstva kulture nisu stigli konkretni, jedinstveni predlozi mera struke, već samo nekoliko različitih inicijativa koje ne iznose rešenje za probleme u celosti, već insistiraju na rešavanju pojedinačnih problema. Jedini ispravan put za definisanje mera pomoći medijima na osnovu koga bi Ministarstvo kulture moglo osnovano formirati predlog mera i predočiti ga Vladi, jeste jedinstveno istupanje profesionalnih i poslovnih medijskih udruženja, sa konkretnim predlozima za rešavanje problema u celosti, pri ravnopravnom tretmanu svih učesnika na tržištu, a prvenstveno u interesu zaštite prava građana na informisanje.
Danijela Milinković
Predrag Vasiljević
