ENOvakva „zidna mudrost“ mogla bi se primeniti i na poslednji slučaj esencijalnog „nerazumevanja“ između pravosuđa i medija u Srbiji, koje i te kako postoji, uprkos višegodišnjim nastojanjima brojnih aktera da i u ovoj oblasti zažive svetski standardi, zakoni i praksa.
Uprkos takvim naporima, Srbiju je ovih dana obišla vest da je Opštinski sud u Nišu doneo presudu da su novinarka i glavni i odgovorni urednik niškog dnevnika Narodne novine Dragana Kocići Timošenko Milosavljević obavezni da plate naknadu štete od ukupno milion dinara zbog objavljivanja nekih navoda iz optužnice protiv bivšeg načelnika Vojne direkcije za pravno- imovinske poslove Vojske Srbije majora Žarka Šurbatovića i njegove supruge. Sudija Jasmina Andrejević složila se sa Šurbatovićima da su im objavljivanjem delova optužnice novinar i list „naneli duševni bol i povredili čast i ugled“, a u obraloženju presude navela da „nije interpretirana suština optužnice“. Po njenom sudu „trebalo je koristiti integralnu optužnicu u skraćenom vidu“.
Na nesvakidašnju presudu od milion dinara reagovali su i NUNS i UNS, a novinarka je potražila zaštitu i u kancelariji OEBS u Beogradu. Novinarska udruženja su drakonsku kaznu nazvali „pritiskom“ na slobodu medija, „pretnjom“ slobodi informisanja i „zadiranjem u uređivačku politiku medija“. Na apsurdnost presude indirektno je ukazao i predsednik Okružnog suda u Nišu Danilo Nikolić, inače autor knjige „Sloboda informisanja“.- Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu ustanovio je standard da čak i kada ima osnova za prihvatanje tužbenog zahteva za naknadu štete sudovi treba da izriču medijima minimalne i simbolične iznose. Smatra se da i samo usvajanje takvog zahteva istovremeno predstavlja napad na slobodu javne reči i izražavanja zajemčenu Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda – rekao je on.
I na okruglom stolu, koji su prošle godine organizovali NUNS i Danas, predstavnici medija, pa i pravosuđa ocenili su da bi domaći sudovi trebalo u većoj meri da razumeju javni interes, zbog kojeg bi morala da „trpi“ i zaštita nečije privatnosti. Naravno da niko nije kriv dok se to ne dokaže i da presude ne treba komentarisati. Ali, to nipošto ne znači da medije treba kažnjavati zbog objavljivanja još „nedokazanih“ saopštenja policije, optužnica ili nepravosnažnih presuda, koji, uzgred, predstavljaju javne „dokumente“. I svakako ne znači da sudije treba da „glume“ glodure, koji će u obrazloženju svojih presuda savetovati medije kako da prenesu optužnicu. Sve dok takvih apsurda ima „džabe“ sav trud da Srbija postane uređenija, civilizovanija i bolja.
