ENZbog ove kolizije, u Vojvodini vlada dirigovani haos, a država ništa ne preduzima: započete su, pa stopirane, privatizacije medija, njihov broj se smanjuje, a novinari otpuštaju – rekao je u Skupštini Vojvodine, na okruglom stolu „Privatizacija medija i postprivatizacioni proces”, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić, i dodao da ima naznaka iz Ministarstva kulture da će do 1. maja obnarodovati program, te se nada da će i strategiju o medijima.
Pokrajinska vicepremijerka i sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova naglasila je da su Republici ponudili modele privatizacije medija u Vojvodini, ali odgovora nema, mada su kompetentni imali vremena da obiđu medije u Pokrajini i vide kakva je privatizacija najprihvatljivija. Ovako se u nju krenulo bez pripreme, pa ne čudi što je sve prošlo neuspešno. Situacija u lokalnim medijima je neizdrživa jer ni novinari, ni lokalne samouprave ne znaju šta da rade.
U analizi privatizacije i postprivatizacionih procesa u vojvođanskim medijima, čiji je autor eskpert Žužana Serenčeš, između ostalog se navodi da se trenutno ne nazire ni jasna politička volja donosilaca odluke, a još manje konkretni modeli za okončanje privatizacije medija, a konfuziju dodatno uvećavaju pojedina zalaganja za to da neki mediji budu izuzeti iz privatizacije – oni koji emituju programe na više jezika – ili ona koja zagovaraju rešenja opštinskih ili regionalnih javnih servisa, čime se odstupa od prvobitno koncepta medijskog sistema. Ona je ukazala i na to da je privatizacija, bezmalo sedam godina nakon usvajanja Zakona o radiodifuziji i gotovo šest od usvajanja onog o javnom informisanju, u oblasti lokalnih elektronskih medija zakočena, uz neizvesnost kad bi i kako mogla da se okonča. Po podacima Agencije za privatizaciju, u 58 lokalnih medija „na struju“ vlasnička transformacija je prekinuta, a od toga u Vojvodini u 20, koji emituju program na srpskom i jezicima nacionalnih manjina.
