EN„Kada su snage NATO odlučile da udare na televizijsku stanicu RTS u Begradu zato sto su smatrale da je njena propaganda uvredljiva, napravili su strahovit presedan.“, rekao je Džim Bumela, predsednik IFJ. „Ovaj napad je otvorio vrata deceniji napada na medije u konfliktnim zonama i učinio profesiju novinarstva opasnijom nego ikad.“
Bumela je rekao da bi NATO morao da prizna grešku koju je počinio 23. aprila 1999. godine kada je ciljao srpski javni servis u borbi protiv režima Slobodana Milosevića. „Životi su zauvek izgubljeni, ali izvinjenje NATO porodicama i kolegama poginulih već dugo kasni.“
Samo nekoliko dana pre napada, IFJ je dobio uverenje od NATO zvaničnika da Alijansa neće napadati medije tokom konflikta oko budućnosti Kosova. IFJ je, zajedno sa drugim aktivistima za slobodu štampe upozorio da je ovakav napad u protivnosti sa međunarodnim zakonima, čak i ako su mediji u pitanju krivi za propagandu. Napadi na medije su dozvoljeni samo u slučajevima kada su isti aktivno korišćeni u strateškom procesu rata.
Ali, NATO napad se desio. Oni koji su umrli bili su primorani da ostanu na svojim radnim mestima uprkos upozorenjima, zbog čega su se pojavile tvrdnje da su bili stavljeni u opasnost od strane vođstva RTS-a namerno. Posle ovog, napadi na druge medijske instalacija, naročito od strane israelske vojske koja je napala medije u Libanu 2006. godine i u Gazi na početku ove – bili su opravdani ovom akcijom NATO.
Povodom godišnjice IFJ se obavezao da će pružiti podršku novinarima u Srbiji u njihovim naporima da se izbore za pravdu za svoje kolege koje su poginule u ovom napadu i da prevazidu nasleđe razarajuće politike koja je toliko dugo podrivala profesiju.
IFJ predstavlja više od 600,000 novinara iz 123 zemlje širom sveta.
