EN Istinitost ove izreke najbolje potvrđuje iskustvo Srbije u protekle dve decenije. Naime, ulogu vetra koji je pročišćavao zagađeni politički vazduh i sprečavao da nam paučina zakloni sunce i zatvori vidike, odigrali su nezavisni mediji. Čak i u protekloj deceniji, u kojoj su tada vladajući socijalisti, radikali i julovci bitno ograničili slobodu informisanja, opoziciona javna glasila pokazala su izuzetnu vitalnost i odvažnost u borbi protiv režimskog političkog i informativnog jednoumlja i monopola. Naravno, to su činili uz snažnu podršku i u direktnoj sprezi sa tadašnjim sve jačim opozicionim strankama. Zato kritičko delovanje opozicionih medija tadašnji režim nije mogao da uguši ni donošenjem i primenom izrazito nedemokratskog, cenzorskog zakona o javnom informisanju, koji je omogućio izricanje drakonskih novčanih kazni za opozicione medije, kao i njihovo gašenje, ometanje rada opozicionih elektronskih medija i ograničavanje njihovog dometa, zastrašivanje, novčano kažnjavanje i proganjanje novinara. Na kraju je režim pribegao i ubijanju pojedinih istaknutih opozicionih novinara. Opozicioni mediji su, dakle, u protekloj deceniji, boreći se za slobodu štampe, bili u prvoj liniji fronta protiv tadašnjeg autokratskog režima, a za uspostavljanje demokratskog poretka, odgovornosti i vladavine prava.
Petooktobarski događaji i političke prilike posle njih pozitivno su uticali na afirmaciju društvene uloge medija, pre svega time što je obezbeđena puna sloboda štampe. Umesto neravnopravne i opasne borbe protiv Miloševićevog autokratskog režima, u centru pažnje i aktivnosti medija sada su se našli borba za demokratizaciju i proevropske društvene reforme, izgradnju demokratskih i odgovornih institucija, afirmaciju ljudskih sloboda i prava. Naravno, jedna od bitnih demokratskih funkcija medija i dalje je bilo insistiranje na odgovornosti ključnih društvenih institucija i javnih funkcionera, prozivanje stranaka zbog neispunjenih izbornih obećanja i sl. Postoktobarski period ubrzo je, međutim, pokazao da će proces izgradnje demokratskog društva i odgovornih institucija, uspostavljanje vladavine prava i nezavisnog sudstva trajati mnogo duže od obećanih rokova iz izbornih programa i kampanja. Pokazalo se, takođe, da je i „nova vlast” vrlo brzo ispoljila mnoge slabosti, nedoslednosti, neodgovornosti i gramzivost, kojima se, manje-više, odlikuje svaka nedovoljno demokratska i odgovorna vlast.
Ono što većina građana nije očekivala, bar ne u toj meri, jeste neodgovornost, grupna i lična pohlepa pripadnika nove vlasti i veliki broj krupnih koruptivnih afera u kojima su učestvovali, kao i neefikasnost u suzbijanju sve rasprostranjenije krupne korupcije u javnom sektoru. Jedan od bitnih uzroka ove pojave je, nesumnjivo, činjenica da je nova vlast praktično „abolirala” Miloševićeve tajkune, koji su svoje ogromno bogatstvo najvećim delom stekli na osnovu protivustavnih monopola, špekulativnih i nezakonitih metoda poslovanja (neplaćanje carina, poreza i sl.), a deo njih i putem organizovanog kriminala. Tako su „novi srpski domaćini” nastavili da posluju u privilegovanim i monopolskim uslovima, na osnovu kojih su višestruko uvećali svoje bogatstvo. Zauzvrat, finansiraju skupe izborne kampanje vladajućih stranaka i njihovu redovnu delatnost, a dobrim delom i opozicionih stranaka koje imaju izglede da ponovo dođu na vlast (radikale, pre svih).
O sistemu „spojenih sudova” između vrhova stranaka i tajkuna, ovih dana otvoreno govori i lider SPS I. Dačić, kao nedavno i bivši šef radikala T. Nikolić. Upravo takva protivustavna i protivzakonita simbioza vlasti i privatnog kapitala izazvala je velike i brojne koruptivne afere u javnom sektoru na štetu države, koje nisu moguće bez neposrednog učešća predstavnika partijske, državne i lokalne vlasti i javnih preduzeća. Počev od velikog broja jeftinih privatizacija vrednih društvenih preduzeća, nameštenih javnih nabavki, do ustupanja bez licitacije ili besplatno najboljih gradskih građevinskih lokacija. Zato partijski vrhovi i njihova vlast i nisu dovoljno motivisani niti efikasni u otkrivanju i rasvetljavanju najvećih finansijskih afera i u sankcionisanju njihovih učesnika. Takođe, među stranačkim vrhovima vlada solidarnost i „zavera ćutanja” kad je reč o odgovornosti njihovih funkcionera za umešanost u koruptivne poslove.
Najveći broj velikih pljačkaških i koruptivnih afera otkrili su u stvari nezavisni mediji. Moglo bi se reći da je ovaj njihov javni angažman isto toliko politički važan i društveno koristan kao i stalno zalaganje za demokratizaciju i društvene reforme, zaštitu ljudskih sloboda i prava, kritiku neodgovornog ponašanja ključnih državnih institucija i javnih funkcionera, posebno narodnih poslanika u Skupštini. A u moralnom smislu je, posebno u očima građana, čak i važniji. Naime, nezavisni mediji (posebno „Blic” i TV B92), samostalno ili uporedo sa aktivnostima nezavisnih institucija (Savet za borbu protiv korupcije, pre svih), katkad i opozicionih stranaka, u proteklih nekoliko godina su otkrili skoro sve poznate velike koruptivne afere. A onda su, suočivši se sa ćutanjem, pa i faktičkom opstrukcijom od strane nadležnih državnih organa i partijskih vrhova, uporno, mesecima rasvetljavali ove afere, to jest otkrivali njihove učesnike, metode i obim štete nanete društvu. Setimo se sa koliko problema su se mediji (pre svih, „Blic”) mesecima suočavali zbog odbijanja tadašnjeg ministra za infrastrukturu V. Ilića da javnost upozna sa sadržinom ugovora o koncesiji za autoput Horgoš – Požega, to jest da otkrije sadržinu većeg broja tajnih, za državu nepovoljnih aneksa toga koncesionog ugovora. Tu su, zatim, afere u „Železnicama Srbije” (kupovina lokomotiva bez tendera), u „Srbija putevima” (velika pljačka putarine), kupovina „C marketa” od strane „Delta” holdinga, kao ranije afere, na primer prodaja smederevske železare, šećerana, kao i najnovije afere „Luka Beograd” i poslovni centar „Ušće”. Koja od pomenutih afera je dobila sudski epilog i da li će do njega uopšte uskoro doći? Ako i dođe, to će prvenstveno biti zasluga medija koji poslednjih godina, možda i donkihotski, ali istrajno igraju ulogu vetra koji raščišćava zagađeno moralno i političko nebo Srbije.
Slobodan Vučetić
