ENNovi Sad – Već ranije sam rekla da je privatizacija medija kod nas urađena loše ili jako loše, a isto bi se moglo reći i za izdavanje dozvola za frekvenciju, jer je u toku ekspanzija piratskih medija koji ugrožavaju legalne, pre svega male radio i TV stanice, a samim tim je ugrožena i egzistencija novinara koji tu rade, istakla je potpredsednica Skupštine Vojvodine Maja Sedlarević na jučerašnjem okruglom stolu na temu dodele dozvola za emitovanje i piratskih radio stanica, u organizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
– Napravili smo presek stanja u vojvođanskom etru kako bismo videli kakva je situacija s obzirom da je došlo do takozvane regulacije tržišta dodeljivanjem i poslednje frekvencije i dozvole za rad. Nadali smo se da će nakon toga uslediti normalizacija stanja, međutim došlo je do nekoliko retrogradnih procesa. Pre svega, mnogi legalni emiteri plaćaju velike tantijeme državi, koji iznose čak do 50 do 60 odsto ukupnih prihoda koje ostvaruju, a njima nelojalnu konkurenciju prave piratske stanice koje ništa ne plaćaju državi – kaže je Nedim Sejdinović, generalni sekretar NDNV.
Po njegovim rečima, problem je i to što određene piratske stanice svoj program emituju na potpuno istim frekvencijama kao i legalne, čime ih ometaju, a to ih dovodi u lošu finansijsku situaciju.
– Na tešku situaciju u kojoj se nalaze mediji utiče i svetska ekonomska kriza, zbog koje mnoge firme i privredni subjekti smanjuju troškove za marketing. Svi ovi činioci dovešće do toga da će se mnogi mediji ugasiti, po nekim procenama njihov broj u Vojvodini bi se mogao prepoloviti ako ova situacija potraje – rekao Sejdinović i dodao da u Srbiji trenutno ima preko 150 identifikovanih piratskih stanica.
– Pojedine radio stanice koje nisu dobile dozvole nastavile su da emituju program pa su i pored višekratnog upozoravanja i pečaćena i dalje prisutne u etru. Za sada je piraterija isključivo radijski fenomen, stanice koje nisu dobile TV dozvolu utočište su našle u kablovskim sistemima, jer tu im emisiona tehnika nije potrebna, ne moraju da plaćaju nadoknade za program i frekvenciju, kao ni za autorska prava i ostalo – rekao je pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu Siniša Isakov, koji je napisao studiju pod nazivom Analiza dosadašnjeg procesa regulisanja radiodifuzije, dodele dozvola u Vojvodini i pojava piraterije.
– Regulatorni okvir za radiodifuziju i telekomunikacije je u velikoj meri zaokružen, daleko bolje i sveobuhvatnije nego većina drugih sektora u zemlji. Sa druge strane, štampani mediji i dalje deluju bez regulatornog tela, bez transparentne evidencije tiraža, remitende, a prodajna mesta su u skladu sa haosom nasleđenim iz devedesetih – kaže Isakov.
Kako je on objasnio, problem je i to što se sada visina naknade za emitovanje programa određuje isključivo na osnovu broja stanovnika na području na kome se emituje program, dok se drugi kriterijumi kao programska koncepcija emitera, udeo određenih sadržaja, udeo sopstvene i nezavisne produkcije, odnosno domaćeg programa, uopšte ne primenjuju.
D. Jakobi
