ENĐurić je na konferenciji za novinare u Izvršnom veću Vojvodine
ocenio „da se suštinski problemi u medijskoj sferi sigurno ne mogu
rešiti prolongiranjem primene zakona, već samo većim radom na
njihovom otklanjanju“.
Đurić je protestovao zbog predloga da se iz zakona izbriše treći
stav 32. člana, jer bi time Vojvodina ostala bez svog predstavnika u
Savetu za radiodifuziju, „što je loša vest koja govori o nedostatku
koncepcije Ministarstva kulture i medija i Vlade Srbije“.
„Na taj način Vojvodina gubi bilo kakav uticaj i izraz svoje
specifičnosti u radu Saveta za radiodifuziju, a argument predlagača
da se time sprečava neravnopravan status pojedinih članova Saveta ne
stoji, jer je i sam Savet asimetričan“, rekao je Đurić.
On je zamerio Vladi Srbije što nije konsultovala Skupštinu Vojvodine
kao predlagača člana Saveta iz Vojvodine, strukovne organizacije i
medijsku strukturu i dodao da će pokrajina zahtevati od vlade da još
jednom preispita ove predloge.
Povodom predloga da se rok za formiranje javnog servisa produži do
30. aprila naredne godine, Đurić je rekao da je to „nepotrebno dug
period“ i najavio da će predložiti da se rok skrati na 31. decembar
ove godine i da odmah usledi formiranje radiodifuznih ustanova.
On je rekao da je deobni bilans između Radio-televizije Srbije (RTS)
i RTV Novi Sad već urađen i da bi ga trebalo samo osvežiti
dešavanjima u poslenje dve godine.
Prema njegovim rečima, Vojvodina je prihvatila da 70 odsto sredstava
koja budu prikupljena od televizijske pretplate ostanu pokrajinskom
javnom servisu, ali se, „u situaciji kada još nije formiran javni
servis, postavlja pitanje gde će taj novac završiti“.
Đurić je rekao da RTV Novi Sad trenutno dobija oko 19 odsto
sredstava iz budžeta RTS-a i da bi primenom Zakona o radiodifuziji
njen bužet bio dva puta veći. Ukoliko bi se trenutno stanje
nastavilo, Đurić smatra „da bi RTV Novi Sad još više izgubio na
svojim resursima“.
Sličnu ocenu Đurić je izneo i po pitanju predloga da rok za
privatizaciju lokalnih medija bude produžen do kraja 2008. godine,
jer bi time država i lokalne samouprave ostale u statusu osnivača i
samim tim nastavile da vrše kontrolu nad tim medijima.
