ENPrema rečima pomoćnice ministra kulture Nataše Vučković-Lesendrić, ovaj zakon je prevaziđen. Ona dodaje da još nije formirana radna grupa koja će raditi na izmenama ovog zakona, ali da se o tome intenzivno razmišlja.
„Osim radne grupe, potrebno je definisati i ciljeve o tome kako treba da izgleda novinska agencija jer evropski standardi ne dozvoljavaju da agencija Tanjug bude jedina koja se finansira direktno iz budžeta“.
Najava iz Ministarstva kulture svakako će obradovati druge dve agencije FoNet i Betu, koje već godinama vode neravnopravnu bitku na agencijskom tržištu i koji već godinama ukazuju na taj problem. Konkretno, problem, barem zvanično, u ovom slučaju datira iz 2000. godine. O pređašnjim godinama nema smisla ni pričati. Zato Ljubica Marković, direktorka Bete, smatra da je do pokretanja incijative došlo dosta kasno, ali ipak pozdravlja najavu.
„Bolje ikada nego nikada. Direktno finansiranje nekog medija iz budžeta je nedopustivo i mimo svih pravila i evropskih standarda“, kaže Markovićeva za e-novine. Ona dodaje da je Tanjug jedini medij koji se nije suštinski transformisao, „čak se i RTS finansira iz pretplate“.
Nekadašnji glavni i odgovorni urednik Bete, a bivši pomoćnik ministra kulture Dragan Janjić uradio je nešto na tom planu, ističe direktorka Bete, ali dodaje da je to bio samo početak. Janjić je za vreme obnašanja dužnosti pomoćnika ministra za medije drastično smanjio budžet Tanjugu, zbog čega se tadašnji direktor Luka Mirčeta bunio tvrdeći da Janjić priprema teren za gašenje Tanjuga.
Janjić je međutim napustio to ministarstvo, a kolika je želja vladajućih stranaka da doista reformišu Tanjug, najbolje govori činjenica da je DS bez pogovora pristala na detalj na kojem je insistirala DSS – da se u Zakonu o radiodifuziji iz 2001. godine ubaci klauzula da država može biti osnivač medija, napominje Markovićeva.
Ona ističe da je politička volja glavni razlog zbog kog ranije nije došlo do promene tog zakona, iako je Savet Evrope još 2004. godine usvojio preporuku da se mediji ne mogu finansirati iz budžeta. „Međutim, to se ignoriše već pet godina jer preporuka nema nikakvo pravno dejstvo. Uvek će postojati želja vlasti da utiče na medije, ali je nedopustivo da to čini tako otvoreno i insitucionalno.“
Trenutno država na mesečnom niovu izdvaja do tri puta više novca za Tanjug, koji ima oko 300 zaposlenih, nego što je obrt agencije Beta, u kojoj radi 197 ljudi.
„I pored toga, Tanjug je u minusu, čime država pokazuje da je zarad svog interesa spremna da ulaže u proizvodnju koja ne donosi profit“, kaže Markovićeva.
Zakon o Tanjugu donet je još 1995, za vreme SR Jugoslavije. Odlukom o obavljanju osnivačkih prava u javnim preduzećima, javnim ustanovama i organizacijama u kojima je osnivačka prava imala SRJ, Republika Srbija je 2006. preuzela osnivačka prava nad Tanjugom.
