EN
Drugog dana razmatranja žalbi na prvostepenu presudu kojom su optuženi za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, Vladimir Marinkov, advokat prvooptuženog Radomira Markovića, istakao je da je cilj bio da se po svaku cenu osudi neko za ubistvo Slavka Ćuruvije, ali da to može da nam se obije o glavu, jer se na taj način vrši pritisak na nepristrasnost sudstva.
Marinkov je, predlažući oslobađanje Radomira Markovića, postavio pitanje šta će biti ako ovaj predmet dođe pred Evropski sud pravde. Marinkov je naveo da je presuda uvela novo NN lice, čime je povređen krivični postupak okrivljenih evropskom konvencijom.
„Nema dokaza, presudu je doneo nenadležni sud“, naveo je Milinkov dodajući da je Radomiru Markoviću tokom postupka onemogućeno da se brani.
Milinkov je naveo da se u optužnici ne navodi prisustvo još jednog lica, ali ni kako je postignut dogovor o ubistvu Slavka Ćuruvije. Prema njegovim rečima uvođenje NN lica u presudu je nerazumljivo, kao i da li je NN lice ubilo Ćuruviju i po čijem nalogu.
Prema njegovim rečima, zbog propusta u istrazi i svi dokazi su nezakoniti, pa samim tim nisu se mogli uzeti u obzir, a „kamoli uzeti u obzir za presudu“.
„Marković nije mogao da ispita krunske svedoke. Svi su saslušani pre nego što je Radomir Marković označen kao okrivljen“, naveo je Milinkov.
On je ukazao da su spisi koji pokazuju komunikaciju članova Službe tog dana oduzeti od Mobtela i Telekoma nakon 12 godina i da to predstavlja krivično delo jer su bili dužni da ih unište nakon godinu dana, usled zaštite ljudskih prava.
On je postavio pitanje autentičnosti tih dokumenta i da li je nakon 12 godina došlo do promene sadržaja na njima. Prema njegovim rečima, samo je inspektor Kecman pročitao sve nosače sadržaja i napravio neki izveštaj koji nikada nije završen i naveo da taj izveštaj nema zaglavlje, ni pečat.
Milinkov je postavio pitanje zašto se u tim listinzima operativaca Službe, koji su pratili Ćuruviju, nigde ne navodi Stevan Nikčević, tada zamenik načelnika RSB Beograd, a kasnije direktora Jugoimport SDPR i donedavnog zamenika ministra.
„ Kako je moguće da ga nema ni u jednom razgovoru taj dan? Kako je moguće da njemu, a ni on nikome, nije čestitao Uskrs? Ovo pokazuje selektivnost i diskredituje dokaze“, naveo je Milinkov.
On je naveo da je izjavom „da su otkrili ubice“ tadašnji specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radosavljević prekršio prezumpciju nevinosti.
Milinkov je, ujedno, negirao svedočenje Milorada Ulemeka Legije da mu je prilikom sastanka sa Markovićem, načenik RSB rekao da su „ Radonjićevi ljudi ubili Ćuruviju“. Milinkov je naveo da je sporno mesto i vreme, a i sadržaj sastanka koji se desio po Ulemekovim tvrdnjama. Milinkov je naveo da taj sastanak nije mogao biti tada i da su, na jedinom sastanku, razgovarali o planu akcije na Kosovu koji je doneo Ulemek, a Marković ocenio kao manjkav.
On je naveo da u potpunosti osporava Ulemekove navode i da nisu bili u mogućnosti da ga bilo šta pitaju i da je sud uzeo zdravo za gotovo njegove navode. Ujedno je naveo Ulemekov citat sa suđenja: „Znači, nemam saznanja, ni dokaze“, rekao je advokat Markovića.
Prema njegovim rečima, u presudi se ne navodi koje su niske pobude za ubistvo, kako je Marković podstrekivao Radonjića na ubistvo, kao ni šta je Marković preneo Radonjiću – da li plan akcije ili samo naredbu?
Milinkov je ujedno postavio pitanje privatnog obezbeđenja Slavka Ćuruvije navodeći da su to bili Ulemekovi ljudi i naveo da taj dan Ćuruvija nije imao ozbeđenje.
„Zašto ova činjeninica nikada nije uzeta u obzir?“, upitao je Milinkov.
Prema njegovim rečima, Ćuruvija je taj dan primio od Amerikanaca 415 000 dolara i da je zbog toga bio pod merama službe bezbednosti. Ujedno je postavio pitanje gde je novac, jer je isti nestao.
Suđenju je prisustvovala supruga Ratka Markovića. Marković je osuđen na 40 godina zatvora za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove 1999. godine na Ibarskoj magistrali, kao i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine.
Stevan Protić, advokat Miroslava Kuraka, istakao je da je presuda doneta u inat zdrave pameti, navodeći da ne postoji dokaz da su ušle dve osobe u haustor iza Slavka Ćuruvije i Branke Prpe, a naročito da su to bili Kurak i Ratko Romić.
„Nema dokaza da je Kurak pucao. To je pretočeno u akt kao tvrdnja. Mišljenje tužioca ne može biti dokaz“, naveo je Protić.
Protić je naveo da su neki dokazi iz optužnice nabavljeni na nelegalan način, ali zbog otvorenosti rasprave za javnost nije hteo da govori šta je u pitanju.
Zora Dobričanin, advokatica Milana Radonjića i Ratka Romića, uložila je danas odgovor na žalbu, navodeći da je Tužilaštvo istrajno u nameri da uvodi nove elemente u postupak. Ona je navela da Tužilaštvo sada ima novi scenario, koji abolira Radonjića, da on nije mogao da ima informacije o kretanju Slavka Ćuruvije i da su to imali samo Romić i Kurak.
Dobričanin se osvrnula na zahtev Tužioca da se poveća kazna za ovo krivično delo na 40, godina navodeći to kao fragrantno kršenje Zakona.
Ona je ukazala da su Ulemek, kao i Miladin Suvajdžić, nerelavantni svedoci i da se njihovi iskazi ne treba da se uzimaju u obzr.
Dobričanin se posebno osvrnula na tvrdnju Branke Prpe, supruge Slavka Ćuruvije, da nije jasno videla lice ubice, navodeći da je Kurak bio najlepši momak u Beogradu i da njegovo lice „ženska osoba ne može da ne primeti“.
U “procesu Ćuruvija” prvostepeno su kažnjeni nekadašnji pripadnici Službe državne bezbednosti. Tadašnji njen šef Rade Marković osuđen je na 30 godina zatvora, kao i šef njenog beogradskog centra Milan Radonjić, dok su Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni na po 20 godina zatvora.
Razmatranje žalbi na prvostepenu presudu nastavlja se sutra u Apelacionom sudu u 10 časova.
