ENIsti list navodi da je Tužilaštvo već počelo da prikuplja dokumentaciju, koja se, pre svega, odnosi na Vukovar i Zvornik. Nakon toga će ih analizirati i odlučiti da li će biti pokrenut krivični postupak protiv novinara i urednika.
Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Blic da je potrebna analiza rada nekih novinara na početku i tokom rata. „Nisam pravnik da bih procenio krivično-pravnu težinu izjava koje su pozivale na rat i da li neko može zbog toga u Srbiji da bude optužen. Ali, takvih poruka je bilo. Verujem da bi njihova analiza pomogla budućim generacija da izvuku pouke i zaključke o tome kakve zločine i razaranja može da izazove podstrekivanje na rat preko medija”, kaže Čupić
Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava, podržava napore Tužilaštva za ratne zločine, ali podseća da su, od suđenja nemačkom nacističkom vođstvu od Nirnberga do danas, bolje prolazili tvorci i organizatori zločinačkog poduhvata, nego „niži“ neposredni izvršioci zločina.
„U našem slučaju ima mnogo ovih drugih ‘baksuza’ koji sada sede u Hagu ili nekim drugim zatvorima. S druge strane, ima mnogo onih koji su ih na to podstrekivali, uključujući i pripadnike novinarske profesije, koji ne samo što nisu iskusili nikakvu sankciju nego se smatraju nacionalnim veličinama i objavljuju knjige u velikim tiražima”, kaže Dimitrijević.
Dubravka Stojanović, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže za Blic da se kao istoričarka interesuje za sve što može da srpsko društvo približi objašnjenju uzroka ratova iz devedesetih.
„Uvek sam se najviše plašila da će na kraju za sve ispasti kriv samo Slobodan Milošević, jer smo često skloni da svoje promašaje objasnimo greškama ‘nenarodnih režima’. Za mene je uvek bilo najvažnije da se dovede u pitanje nacionalni program koji nas je u te konflikte odveo, a u njegovom stvaranju učestvovali su mnogi, pa i mediji. Bez suočavanja s tim pitanjem mi ćemo se koprcati u trajnoj neuspešnosti, nesposobni da napravimo novu hijerarhiju prioriteta i da krenemo po toj ‘mapi novog puta’. Mora se povući jasna crta koja će nas odvojiti od prošlih iluzija i tlapnji i omogućiti nam da shvatimo realni svet u kome živimo. Bojim se da to neće biti moguće bez nedvosmislenog suočavanja s prošlošću, pa ovakve poteze tužilaštva razumem kao pomoć srpskom društvu”, kaže Stojanovićeva.
Vojin Dimitrijević ne očekuje spektakularni sudski epilog ove akcije Tužilaštva. Ipak, smatra da je dobra jer će protresti savest ljudi i podsetiti na prošlost one koji su zaboravili šta je sve nekažnjeno moglo da prođe na medijima u Srbiji.
„Kada je reč o dokazivanju krivice, postoji latinska izreka koja kaže da reči lete, a ono što je napisano ostaje. Pa bar da vidimo šta je to napisano, pa da i oni koji se smatraju intelektualcima moraju da shvate da javni posao mora da se obavlja odgovorno, bez obzira na to da li je državni službenik ili mnogo slavljeni i hvaljeni javni radnik”, kaže Dimitrijević.
Milan Škulić, profesor krivičnoprocesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže za Blic da neće biti lako da se dokaže ovaj oblik učešća u krivičnom delu, pogotovo jer je od rata prošlo dosta godina.
„Zakon postavlja nekoliko uslova da bi neko mogao krivično da se goni za podstrekivanje na rat putem napisa i izjava u sredstvima javnog informisanja. Pre svega, neophodno je da između konkretne izjave i konkretnog krivičnog dela postoji uzročno-posledična veza. Zatim, potrebno je da je onaj ko je napisao ili nešto rekao za medije imao svest o tome da će njegova izjava, odnosno tekst, kod određenog lica stvoriti ili učvrstiti volju da izvrši to krivično delo. Takođe, u ovakvim slučajevima mora da se dokaže i da je autor teksta, odnosno onaj ko je dao izjavu za medije, hteo ili makar pristao da podstrekava na izvršenje krivičnog dela. Mislim da je u ovakvim slučajevima lakše postaviti pitanje krivične odgovornosti za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje, nego podstrekavanja na ratne zločine”, kaže Škulić.
Od kraja Drugog svetskog rata do danas za krivično delo podstrekivanja na ratne zločine osuđena su petorica novinara i urednika. Julijus Štrajher, izdavač i urednik nemačkog nedeljnika Šturner, osuđen je u Nirnbergu na smrt jer je Sudsko veće utvrdilo da je, objavljivanjem tekstova u ovom tada uticajnom i visokotiražnom listu, odgovoran za izazivanje mržnje prema Jevrejima i za postavljanje osnova holokausta. Međunarodni sud za zločine u Ruandi osudio je trojicu novinara ruandskog radija RTLM i glavnog urednika dvonedeljnika Kambura na kazne od 12 do 35 godina zatvora.
e-Novine će se narednih dana detaljno baviti radom novinara koji su devedesetih bili vojnici u civilu. Ono što je specifično jeste činjenica da se dobar deo njih opet vratio na medijsku scenu Srbije, a na koji način su učestvovali u pripremama rata na prostoru bivše SFRJ te kakva im je uloga bila u podsticanju mržnje među narodima tadašnje zemlje pokušaćemo da pokažemo kroz video snimke i izveštaje sa ratišta, ali i one stvari koje su se prećutkivale.
