ENNajveća pomoć države emiterima u ovom trenutku jeste izmena Zakona o telekomunikacijama i izmena Krivičnog zakona -Načela se u medijskoj praksi ne koriste dovoljno -Trećina stanica su pirati -Nove obaveze za stara regulatorna tela -Parlament zakonskim izmenama uveo samovolju političara -Promena zakona trebalo da bude temeljnija -Država mora da omogući nesmetan rad legalnim emiterima -Zakon o radiodifuziji iziskuje ozbiljne promene -Veliki posao u naredne tri godine -Strategija koju je pregazilo vreme -Nepoznate organizacije u trci za RRA -Srbija ima ograničene resurse
Neophodno je hitno doneti strategiju razvoja radiodifuzije i pripremiti se za 2012. godinu kada se prelazi na digitalno emitovanje programa, zaključili su učesnici okruglog stola „Radiodifuzni sistem, regulativa, praksa i reforma“. Oni su podržali inicijativu Saveta Radiodifuzne agencije (RRA) da se izmenama Zakona o telekomunikacijama i Krivičnog zakona Srbije zaustavi rad piratskih radio i televizijskih stanica.
Okrugli sto održan je u petak 19. juna u okviru projekta „Specijalizovani Dosije – Zakonodavni okviri i praksa u radu medija u Srbiji“, koji Nezavisno udruženje novinara Srbije realizuje uz podršku Fonda za otvoreno društvo. Kao i u slučaju prethodne tri sesije, NUNS ne otvara debatu unutar organizacije, već pokušava da utiče na javno mnjenje Srbije kako bi se izvršio što snažniji pritisak na donosioce odluka da realizuju reforme medijskog sektora.
Stepen harmonizacije medijskog zakonodavstva Srbije sa EU regulativom i dalje je nizak, iako je od početka medijske reforme prošlo dovoljno godina da su se, u međuvremenu, izmenili sami mediji i putevi kojima informacije stižu do krajnjih korisnika. Stoga Srbija svoje medijsko zakonodavstvo mora da prilagodi novim tehnologijama i standardima koji važe u evropskim zemljama.
U tom svetlu u naredne dve godine planirano je usvajanje dva potpuno nova zakona – zakona o medijima i zakona o elektronskim komunikacijama koji će normativno potpuno urediti tu oblast, ali ono što je potrebno uraditi u ovoj oblasti jeste izmena Zakona o radiodifuziji. Nedavna skupštinska rasprava povodom izmene u načinu kandidovanja i izbora članova RRA jasno je pokazala potrebu nove opšte javne debate o radiodifuziji, a posebno o nezavisnosti regulatornih tela i upravnih odbora javnih medija, te o problemima u radu RRA i RATEL-a. Na rad RRA je od 2003. godine do danas izneto niz primedaba i to posebno na raspodelu frekvencija, na netransparentnost i pristrasnost.
Postoje podaci da je učinjena materijalna šteta koju će biti teško ispraviti. Mediji s višegodišnjim iskustvom ostali su bez dozvola, dok je pod maskom nezavisnosti iskazana neočekivana samovolja u radu RRA. Kao i na prethodne tri rasprave, NUNS je i u ovu uključio sve relevantne institucije. Naglašavamo da će digitalizacija biti posebna tema i da je u ovom krugu rasprava o pretpostavkama za nesmetano, zakonito funkcionisanje radiodifuznog sistema.
Slobodan Kremenjak, član Radne grupe za izmenu medijskih zakona i uvodničar na skupu: Nezavisno udruženje novinara Srbije okupilo nas je danas da bismo govorili o radiodifuznom sistemu, regulativi, praksi, o reformi tog sistema, o nezavisnosti i društvenoj kontroli regulatornih tela. Trenutak, međutim, nameće neka pitanja koja su, čini mi se, važnija od same nezavisnosti regulatornih tela, a ako nisu važnija ona se danas sama postavljaju kao uslov pitanju nezavisnosti.
Ako se za trenutak podsetimo načela na kojima se naš radiodifuzni sistem zasniva, makar po slovu zakona, onda bi ta načela bila – sloboda, profesionalnost i nezavisnost radiodifuznih javnih medija, i to ne zbog same te slobode, profesionalnosti i nezavisnosti, već zbog njih kao garancije ukupnog razvoja demokratije i društvene harmonije.
Načela se u medijskoj praksi ne koriste dovoljno.
Takođe, zasniva se na načelu racionalnog i efikasnog korišćenja spektra kao ograničenog prirodnog bogatstva, na zabrani cenzure i uticaja na rad medija, na afirmaciji građanskih prava i sloboda, posebno slobode izražavanja i pluralizma mišljenja, na primeni međunarodno priznatih normi i principa koji se odnose na ovu oblast, na objektivnosti i zabrani diskriminacije i javnost postupka izdavanja dozvola za emitovanje, te podsticanju razvoja radiodifuzije i stvaralaštva u ovoj oblasti.
Mislim da ćemo se lako složiti da se u našoj medijskoj praksi ova načela ne ostvaruju dovoljno. Potpuno je drugo pitanje da li bi se samim jačanjem nezavisne pozicije regulatornih tela ili jačanjem mehanizama kontrole regulatora obezbedilo da se navedena načela ostvare.
Moram da priznam da sam po tom pitanju skeptik. Ako sa jedne strane uzmemo primer objektivnosti, nediskriminatornosti i transparentnosti postupka izdavanja dozvola složićemo se da je to nešto što u najvećoj meri zavisi od mere nezavisnosti i mere kontrole regulatora. S druge strane, ako govorimo o afirmaciji slobode izražavanja, pluralizmu mišljenja, afirmaciji građanskih prava i sloboda generalno, onda je to stvar u kojoj je za postizanje zadovoljavajućih rezultata potrebno mnogo više od nezavisnog regulatora. Potrebna je klima, odnosno kreiranje klime na nivou čitavog društva, gde uloga sektorskog regulatora može da bude deo tek šireg zajedničkog napora različitih i raznovrsnih činilaca.
Elektronski mediji nisu ostrvo, za zajednički napor je potrebna zajednica koja će taj napor da uloži, potreban je društveni konsenzus, a plašim se da srpsko društvo po ovom pitanju taj konsenzus nema.
Ili uzmimo drugačiji primer – potrebu da se obezbedi racionalno i efikasno korišćenje spektra. Na nekom najelementarnijem nivou racionalno i efikasno korišćenje spektra moralo bi da znači, ako ne više, onda makar toliko da oni koji nemaju dozvolu ne mogu da rade, da ne mogu da emituju. Racionalno i efikasno korišćenje spektra je naravno mnogo više od toga, ali ono na šta bih hteo da ukažem je da se stvari ni na tom najelementarnijem nivou ne rešavaju.
Trećina stanica su pirati
Neka moja gruba procena je da je otprilike oko 30 odsto radio stanica u Srbiji trenutno piratskih. Rade bez ikakve dozvole, ne plaćaju naknadu za emitovanje programa, ne plaćaju naknadu za korišćenje radio frekvencija, ne plaćaju naknade kolektivnim organizacijama za zaštitu autorskih prava, ne povlače se po sudovima zbog tužbi za klevete i naknade štete. I to ne zato što ne kleveću ili što ne nanose štetu, već zato što oštećeni ne znaju ko su, ne znaju u kojem registru da ih traže, ne znaju kojem sudu da ih tuže.
U odnosu na ovu stvar izostalo je ostvarivanje željenog cilja regulacije, a da pri tom niko ne može da kaže da regulatori, i Republička radiodifuzna agencija i Republička agencija za telekomunikacije, nemaju dobru volju da ih ugase. Verujem da agencije imaju volju, ali da ne postoji klima koja bi ih u sprovođenju te volje podržala.
Zbog čega ta klima ne postoji? Da li se neko igra matematike i broji da svaka od tih stanica ima po pet zaposlenih, pa je to pet porodica koje od toga žive… U svakom slučaju, iz nekog razloga ne postoji klima i ne postoji podrška da se taj najelementarniji vid piraterije spreči.
Imajući sve navedeno u vidu, ako već govorimo o nezavisnosti regulatornih tela i to kako u odnosu na centre političke i finansijske moći, tako i u odnosu na „stej-holdere“, i ako govorimo o društvenoj kontroli rada regulatora, te dve kategorije ne smemo da gledamo kao nužno suprotstavljene. Naprotiv, one bi morale da rade jedna u interesu druge. Postupak donošenja odluka od strane regulatora kroz transparentnu proceduru štiti koliko onoga na koga se odluka odnosi, toliko i onoga ko tu odluku donosi.
Zato bih hteo da navedem jedan primer – u prošli petak okončana je javna rasprava o Nacrtu strategije i akcionog plana za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radiotelevizijskog programa u Srbiji. Nema ovde nikog iz Ministarstva za telekomunikacije, ali imamo tri učesnika u tom procesu, predstavnike dve agencije i Ministarstva kulture. Čini mi se da smo tako imali jednu zgodnu praksu. Ne znam koliko ste pratili, ali Ministarstvo je prvo objavilo pravila konsultacija na svom sajtu, gde jasno piše – komentari isključivo u pisanoj formi, potpisani – da se zna čiji su, svaki komentar koji stigne kači se na sajt Ministarstva, svaki komentar koji stigne faksom ili poštom skenira se i kači na sajt, diskusije i okrugli stolovi se snimaju i snimci svih tih diskusija su okačeni na sajt i mogu da se preslušaju, poverljivi podaci – u posebne anekse, i u svakom komentaru uz koji su išli poverljivi podaci napisano je da su oni postojali, ali sam komentar ne može ceo da se proglasi za poverljiv.
Na ovim pravilima ta međuresorna grupa donela je prvo osnove za izradu strategije i iznela ih pred Vladu. Kada sam pogledao te osnove malo sam se začudio jer to je uopšten dokument, učinilo mi se da ne postoji razlog da Vlada to usvaja, jer ne vidim oko čega u toj osnovi ne bismo mogli da se složimo. Na kraju se ispostavilo da sam pogrešio. Bilo je vrlo zgodno, jer ste mogli svakome ko nešto ponovo predlaže da kažete da je to već prošlo Vladu, da postoje osnove strategije i da o tome ne može više da se razgovara. Tek nakon toga urađen je Nacrt strategije i to bi trebalo naredne nedelje da bude na sednici Vlade.
Nove obaveze za stara regulatorna tela
Ono zbog čega sam to spomenuo je ono što mislim da je važno. U razgovorima o nezavisnosti regulatora, u razgovorima o kontroli regulatora ne smemo da zaboravimo da se čitav set novih regulatornih obaveza valja iza brega i da celu tu priču o nezavisnosti vezujemo za nekakav stari set problema s kojima se suočavamo od usvajanja svih ovih zakona, od 2005, ako ne od ranije, već, ako ćemo da pričamo o kontroli i nezavisnosti zapravo pričamo o novom poslu koji se nalazi pred regulatorima.
Samo bih pročitao ono što u Nacrtu strategije piše, a to je da su novi regulatorni zadaci ono čime mi zapravo sada treba da se bavimo. To su način i postupak izbora mrežnih operatera, ko i kako može dobiti dozvolu za digitalnu radiodifuznu mrežu u novim uslovima; način i postupak upravljanja multipleksom, preciziranje uslova raspisivanja tendera za operatora multipleksa; način i postupak izdavanja dozvola za programske sadržaje, visine naknada za emitovanje programa, zaštita građana kao krajnjih potrošača; prilagođavanje propisa koji se tiču zaštite konkurencije na novonastalom tržištu digitalne televizije, model koji će omogućiti uspešnu koordinaciju u eksperimentalnoj fazi; regulatorni okvir o pravima javnog servisa u digitalnom dobu; harmonizacija s međunarodnim propisima, uslovi raspodele korišćenja digitalne dividende, način borbe protiv piraterije.
Mislim da bi napokon trebalo da stavimo tačku na čitavu ovu priču oko analogne radiodifuzije. Ako razgovaramo o nezavisnoj poziciji regulatora, o društvenoj kontroli njihovog rada, mislim da ćemo se složiti da nam je svima u interesu da regulatori budu nezavisni i da se njihov rad na objektivan način meri i kontroliše. Trebalo bi da počnemo da razgovaramo o načinu na koji ćemo u novom dobu probati da izgradimo situaciju u kojoj se nećemo posle pet godina suočavati sa onim sa čime se danas suočavamo kada imamo nekakva regulisana načela, a da nijedno od tih načela nije realizovano na zadovoljavajući način.
Upravo zbog toga nisam hteo da pričam o još jednoj izmeni Zakona o radiodifuziji, o neuspelim izborima za članove Saveta RRA. Mislim da bismo morali da se posvetimo nečemu drugom, a to je postizanje dogovora o mehanizmima i načinu na koji bismo već danas mogli da počnemo da razgovaramo o nečemu što nas po strategiji čeka 2012. godine. Ne smemo da dozvolimo da dođe taj 4. april 2012. a da mi nismo spremni, i moramo da imamo u vidu koliko se ozbiljni zadaci nalaze i pred jednim i pred drugim regulatorom i da ti zadaci moraju da počnu da se rešavaju već danas.
Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije: Ova tema posvećena je svemu onome što čini današnju radiodifuziju. Mislim da je zaista iluzorno da trošim enormnu količinu reči i mislim da će biti dobro da NUNS skupi sve papire i sve primedbe koje smo imali na zakon od 2004, pa do danas. Imali smo “N” okruglih stolova na kojima smo ukazivali da odredbe Zakona o radiodifuziji nisu dobre. Međutim, mi šaljemo saopštenja, pravimo okrugle stolove, ali ključne igrače koji odlučuju to očigledno ni najmanje ne obavezuje. To ne znači da će NUNS prestati i stvarno se ne osećamo poput one narodne izreke – karavani prolaze, a psi laju. Mi se ne osećamo kao psi. Mi zaista ozbiljno analiziramo sve što je važno, a važno je upravo zbog slobode medija i prava na slobodu izražavanja.
Ovde imate samo poslednje pismo koje smo poslali parlamentu i molili gospođu Slavicu Đukić Dejanović da obavesti parlamentarce i da ne dozvoli da se takva izmena Zakona dogodi, ali, poput i ranijih saopštenja, i ovog puta nam se dogodila ista stvar.
Parlament zakonskim izmenama uveo samovolju političara
Duboko smo uvereni da izmene koje je parlament usvojio, a koje je predložila vladajuća koalicija, Demokratska stranka, G17 Plus i SPS, uvode pravo političarima na samovolju. I to je ono sa čime se NUNS neće složiti. Ne kažem da i do sada nije bilo njihove samovolje, ali ovo je direktno uzimanje prava da oni arbitriraju mimo bilo kakvog kriterijuma i da zapravo oni odaberu ko će biti naši predstavnici. Ne mislim da smo ovde samo zato da nekoga rušimo, ali tu samovolju koju oni žele i tu političku moć da ostvaruju preko medija, smatram da je naša elementarna dužnost i pravo da im kažemo da je to prepoznato. Ako bismo otišli korak dalje, onda mislim da je ovo kako su odlučili da po hitnom postupku izaberu dva nova člana, a još nisu raspisali konkurs, način na koji zapravo utiru put ka tome da oni budu moćnici i digitalizacije.
Saša Mirković, predsednik ANEM-a: Ova tema je za nas izuzetno značajna. Dobili ste pismo koje smo poslali u Skupštinu, ali nažalost rezultat tog pisma nije bio ono što smo očekivali. Došlo je do izmena i po svoj prilici očekuje nas izbor novih članova na osnovu tih promena koje su sprovedene. Videćemo kako će sada izgledati taj proces, da li će te promene doprineti da sam proces odabira, kandidovanja i izbora za člana Saveta RRA bude bolji nego ranije.
Promena zakona trebalo da bude temeljnija
Ono što je sasvim izvesno je da način na koji je to urađeno nije bio ono sa čime smo se mi slagali. Mislimo da je promena trebalo da bude mnogo temeljnija, da je bilo potrebno izmeniti Zakon o radiodifuziji na način da to bude jedna od izmena. Nažalost, to se nije desilo i ne bismo voleli da se na tome stane, već da se nastave sve promene koje su nužne.
Pomenuta je i digitalizacija, kao nešto što nas iz elektronskih medija sve više okupira. Članice ANEM-a su zainteresovane za taj proces, naročito B92, kao jedini nacionalni emiter. Ono što mene raduje jeste da veliki nacionalni emiteri imaju prilično ujednačen stav u pogledu digitalizacije. Čini mi se da je taj jedinstven stav bio iznenađenje za mnoge, ali za nas to nije bilo iznenađenje zbog toga što postoje osnovni postulati koje svi mi zastupamo i nadam se da će doći do približavanja naših pozicija i pozicija javnog servisa po pitanju digitalizacije, jer mislim da je stvar koja će biti od opšte koristi i koja će doprineti Ministarstvu za telekomunikacije da mnogo lakše funkcioniše kada taj zakon bude donesen.
Ovaj skup je možda poslednji pre donošenja Vladinih mera za pomoć medijima, željno očekujemo da vidimo spisak tih mera i da na osnovu njih sudimo kolika je zapravo volja države da se medijima pomogne. To nema veze s temom ovog skupa, ali postoje tačke koje su predložene. Znam da je jedna od bolnih tačaka bila upravo vezana za iznose i naknade koje emiteri plaćaju. To je takođe bitan element zakona i čini mi se da i dalje postoji nerazumevanje i neslaganje u pogledu toga kolike zapravo takse koje plaćaju emiteri treba da budu i da li je, ono što se već šuška po kuloarima – da će biti umanjenje, da li je to zaista nešto što može da bude od posebnog značaja za funkcionisanje medija u ovoj kriznoj situaciji. Ostaje da sačekamo da vidimo kakve će biti mere.
Neke od ovih stvari trebalo je uraditi ranije i nije trebalo čekati krizu, jer je očigledno da su neke od naknada izuzetno visoke i da predstavljaju problem za emitere.
O pirateriji nema smisla da pričam. Nalazimo se u situaciji da kadgod iznesemo zamerke na pirateriju događa se da jedna agencija upire prst u drugu, a onda se upire prst prema nekom ministarstvu, asistenciji Ministarstva unutrašnjih poslova ili nedostatku asistencije. U toj priči vreme prolazi, piraterije je sve više i to što mi živimo u Beogradu i radimo ovde gde je piraterija na neki način u priličnoj meri iskorenjena, ne znači da je tako širom Srbije i to je ono sa čime se mi u okviru ANEM-a suočavamo.
Stalno imamo primedbe vezane za nedostatak proaktivnog stava po pitanju gašenja piratskih stanica i mislim da su u potpunosti u pravu. Ako plaćaju naknade i ako ih plaćaju redovno po osnovu ugovora, isto tako očekuju da zauzvrat dobiju čist etar i njih ne treba mnogo da zanima ko to treba da sprovede u delo.
Znam da će biti onih koji će reći da je zakon nesavršen, da je oni koji su pisali zakon trebalo da sagledaju i te stvari, ali činjenica je da treba da postoji dobra volja i da se manemo gubljenja vremena i da jedni druge međusobno optužujemo. Svi treba da prepoznamo zajednički interes i da nađemo zajednički imenitelj gde možemo da se saglasimo, a da onda postepeno širimo priču ka onome gde postoje ozbiljnija neslaganja.
Nadežda Gaće: Postoji mnogo primedaba na rad Saveta Republičke radiodifuzne agencije, posebno na pirateriju, a da ne spominjem raniji rad i dodelu dozvola.
Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA: Ovo su toliko paušalne ocene koje ne stoje da je za mene zaista neprihvatljiv takav ton kada se govori o radu regulatornog tela čiji sam ja član. O tome kako smo delili frekvencije odlučuje Ustavni sud, o tome odlučuje Vrhovni sud, postoje instance koje o tome odlučuju i mogu da vam kažem da, posle možda nespretnih obrazloženja u nekim našim rešenjima, imamo praksu da Vrhovni sud potvrđuje sva naša rešenja. Prema tome, ne možete podeliti 467 (dozvola) od 1.500 (zahteva) emitera da vas svi hvale, pa vas molim da se suzdržimo od paušalnih ocena o radu RRA.
Kada je reč o odnosu prema pirateriji, lako je reći “brigo moja pređi na drugoga”, prebaciti loptu u tuđe dvorište i kazati nije RRA za to odgovorna, odgovoran je RATEL. Mislim da nema veće pomoći medijima u ovom trenutku od jedne brze i uspešne akcije države kada je reč o piratima. Da bismo tako nešto podstakli Savet RRA je doneo odluku o upućivanju inicijative za izmene Zakona o telekomunikacijama, čija je suština da se ovlašćenim licima ministarstva ili regulatornih tela dozvoli privremeno oduzimanje predajnika kojima se vrši nelegalno emitovanje programa.
Doneli smo odluku o pokretanju inicijative kod Ministarstva pravde za izmenu Krivičnog zakona Srbije u kojima će krivično delo emitovanja i samog posedovanja nelegalnih stanica biti krivično delo za koje će biti predviđene ozbiljnije kazne nego što je to sada.
Ako govorimo o pomoći države, a kada je reč o naknadama, imate predlog pravilnika koji je naišao na dobar prijem u Ministarstvu kulture, i mislim da će da umanjenja umnogome poboljšati položaj emiterima, ali moramo da budemo svesni da će i tome doći kraj. Ne možemo stalno umanjivati naknade jer na kraju možemo potpuno da ih obesmislimo i da budu jedan dinar.
Zbog toga mislim da je najveća pomoć države emiterima u ovom trenutku izmena Zakona o telekomunikacijama i izmena Krivičnog zakona. Imamo situaciju gde je država pokazala da može da bude brza i efikasna i da po hitnom postupku promeni Zakon o radiodifuziji u delu koji ste spominjali. Bude li efikasnost tako iskazana i u ovom delu imaćemo mnogo bolju situaciju u etru u Srbiji. Onda ćemo imati pravu tržišnu utakmicu i nećemo imati situaciju kakvu imamo danas da kada zovemo emitere na izjašnjenje zbog neplaćanja oni kažu „mi hoćemo da plaćamo, ali ne možemo“, jer neko emituje bez dozvole.
Država mora da omogući nesmetan rad legalnim emiterima
Legalni emiteri su potpuno u pravu. Kad već tražimo od njih da plaćaju i spremni smo da na njih primenimo sankcije i da za neplaćanje uskratimo dozvolu pre roka na koji je izdata svakome ko ne izvršava obaveze prema državi, onda moramo biti isto tako efikasni, država mora da im omogući nesmetan rad.
Ne bih da ulazim u izmene zakona koje su iza nas, budući da su usvojene. Ukoliko postoji nezadovoljstvo tim izmenama, mislim da je to ovde javno izrečeno. Postoji samo jedan način da se na neki način blokira samovolja političara, a to je da se novinarska udruženja slože oko samo dva kandidata i da ti kandidati budu jedini kandidati i da, u krajnjoj liniji, skupštinski odbor ne može da kroji tu listu prema svom nahođenju. Na kraju, sve je to volja politike, članove Saveta bira Skupština Srbije i, da vas podsetim, za izbor za članove Saveta postignuta je većina. Kao za rezoluciju o Kosovu, za članove Saveta o ovom sazivu glasali su skoro svi poslanici.
Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a: Nemam nameru da se s vama objašnjavam, ali moram reći da članovi Saveta RRA, ukoliko pretenduju da su do te mere bili ozbiljni, da su sve radili savršeno, takvi ljudi imaju mogućnost i da prime neku vrstu kritike.
Nataša Vučković Lesendrić, pomoćnica ministra kulture: Mi smo trenutno u procesu verifikacije određenih predloženih mera u saradnji s Ministarstvom finansija. Vrlo konkretno, neke od mera koje će biti iznete naredne nedelje na sednici Vlade faktički su već usaglašene i odnose se na visine naknada emiterima, i neke mere koje su u vezi sa eventualnim povećanjem budžeta i sufinansiranjem određenih informativnih programa koji su nekomercijalni.
Zakon o radiodifuziji iziskuje ozbiljne promene
Ono na čemu trenutno radimo jeste kvantifikacija mera koje se odnose na eventualno izuzeće troškova carinskog evidentiranja repromaterijala i eventualno prevazilaženje problema koje štampani mediji imaju sa PDV-om. Naime, kada se daju neki predlozi treba do tančina ispitati situaciju, jer su štampani mediji izneli tvrdnju da plaćaju PDV na ukupan tiraž, čak i na remitendu, što nije tačno, pa smo morali sami da pronalazimo neki modus kako da im pomognemo jer oni plaćaju PDV samo na prodate, a ne na isporučene primerke, tako da smo pokušali da nađemo neko rešenje.
Što se tiče same radiodifuzije, naše ministarstvo intenzivno radi na izmenama Zakona o radiodifuziji. Činjenica je i da je Radnu grupu Skupština pretekla, pa je tako prošla i ova izmena. Ovo nije prvi put i, iskreno, volela bih da bude poslednji put da je to tako. Svi su bili svesni da je promena određena preko skupštine i to je neka hijerarhija.
Ovaj zakon iziskuje ozbiljne promene, kao i Zakon o javnom informisanju i Zakon o telekomunikacijama, i verujem da će se to skoro desiti zato što nas je vreme demantovalo. Posle represivnih devedesetih grupa medijskih stručnjaka učestvovala je u pisanju zakona sa idejom da se pokidaju svi lanci i potpuno pusti na volji tržištu, pa smo u nekom smislu bili daleko liberalniji čak i od nekih evropskih, uređenih zemalja i sada smo se suočili s problemima.
Konkretno, problem u ovom slučaju jeste nemogućnost ukidanja delovanja piratskih emitera. Imamo potpuno paradoksalnu situaciju i o tome smo pričali s kolegama iz RRA i RATEL-a – oni odlaze na teren, zapečate stanicu sa koje se emituje, onda domišljati piratski emiteri ne otpečate nego izbuše nova vrata na toj kućici i nastave dalje da rade. Tu se vrtimo u zatvorenom krugu. Nije loše naglasiti i to da je RRA u jednom radnom poletu počeka i da plenu tu opremu, pa je naišla na milion i jedan problem, pa čak i na sudske sporove jer im zakon nije dao dozvolu da tako nešto učine.
Mi ćemo zaista po hitnom postupku i na inicijativu medijske industrije morati da uvedemo mogućnost zaplene opreme s kojom se emituje, i to je jedan od predloga Vladi Srbije.
Na sastanku s premijerom to je istaknuto kao problem i mnogima nije bilo jasno kako ne možemo, pa čak ni MUP, da ih sprečimo, pa smo morali do tančina da objašnjavamo kako i sada se trudimo da nađemo najbrži mogući način kako bismo mogli da sprovedemo tu akciju a da ona bude zakonski pokrivena.
Što se tiče planova poslovanja i visine određenih naknada emiterima tu smo se kroz višesatne konsultacije složili sa RRA i zajedničkim snagama revidirali plan poslovanja, visinu naknada i visinu rashoda. RRA je, a verujem da će uskoro i RATEL to učiniti, definisao svoje poslovanje u skladu sa Zakonom o visini zarada državnih službenika, tako da će ostati više prostora za emitere i očekujem da će to dovesti do olakšanja u njihovom poslovanju i radu.
Radi se i na izmeni Zakona o oglašavanju. Ministarstvo trgovine i usluga oformilo je radnu grupu i očekujem u narednih nekoliko dana da ćemo u skladu sa evropskom direktivom o audio-vizuelnim i medijskim uslugama moći da relaksiramo propise koji su u vezi sa oglašavanjem nekih alkoholnih pića. Duvan ne dolazi u obzir.
Jelka Jovanović, potpredsednica NUNS-a: Mogu li Nataša ili Goran da preciziraju koliko će biti smanjene naknade koje emiteri daju RRA.
Goran Karadžić: Na našem sajtu je novi pravilnik.
Nataša Vučković Lesendrić: Promenjena je sama formula obračuna, smanjena je osnovica sa 13,5 u formuli na 12,5 i smanjen je, ažuriran broj stanovnika, pa će to najveću korist doneti emiterima koji su na regionalnom i na lokalnom nivou. U nekim slučajevima taj popust će ići do 50 odsto.
Rade Veljanovski, šef Radne grupe za reformu medijskog zakonodavstva: Kako sam i pretpostavljao, od prve rasprave koju je u februaru organizovao NUNS, da ćemo mi biti u situaciji da ponovimo mnogo toga što smo i do sada jedni drugima rekli, ali od toga ne mora da bude nikakve štete ukoliko iz toga uzvučemo pouke i ne vraćamo se na iste greške. Kad danas hoćemo da bacimo načelni pogled na ovu temu, pre svega možemo da konstatujemo da mnogi problemi proizlaze iz činjenice da je naša zemlja i u ovoj stvari u stalnom zakašnjenju u odnosu na sve druge zemlje i da problemi stižu jedni druge.
Veliki posao u naredne tri godine
Teško je uopšte zamisliti mogućnost da se u nepune tri godine uradi sve što treba da se uradi, a što se nagomilalo i što je zaostalo, a izuzetno je kompleksno.
Zakon o radiodifuziji doneli smo 2002. godine, a neke zemlje u tranziciji donele su ga 10 godina ranije. Zatim smo po svom dobrom običaju dve tri godine raspravljali da li treba da primenjujemo zakon koji smo doneli, pa smo još povećali zaostatak.
Sada se suočavamo sa obavezom uvođenja digitalizacije, što takođe zahteva vrlo ozbiljan regulatorni okviri i anticipaciju bezbroj situacija koje treba da budu razrešene da se ne bi desilo da imamo zakon a nismo predvideli ovo ili ono.
S druge strane, ja stalno podsećam da smo u momentu kada smo radili Zakon o radiodifuziji o tim stvarima mnogo manje znali, pa nije ni čudno što su se i tu potkrale neke greške.
Pošto se svi osvrću na ovu izmenu koja se dogodila u Skupštini, moram da kažem da je to još jedan primer pogoršanja Zakona o radiodifuziji, koji je izmenama i intervencijama vlasti nekoliko puta pre toga takođe pogoršavan i kada bismo se sada vratili na prvu verziju koja je usvojena 18. jula 2002. godine i koja je takođe bila izmenjena u odnosu na ono što je Radna grupa predložila, mogli bismo da kažemo da je taj zakon bio mnogo bolji nego sada posle izmena.
Nema nikakve sumnje da i ova izmena dokazuje potrebu vlasti da ima uticaj na izbor regulatornih tela i to onda obesmišljava ideju regulatornog tela – danas su to RATEL i RRA, a sutra možda jedno jedino telo koje će i dalje morati da ima deo za tehnički, a deo za programski sektor. Veoma se bojim da tehnički aspekt do te mere nadvlada sve drugo u radiodifuziji, da jednoga dana bude potpuno nevažno da li neko daje saglasnost za proizvodnju ovakvog ili onakvog programa i da li neko na taj način može da obezbedi ono što se zove društveni uticaj koji zastupa javni, odnosno opšti interes u koncipiranju programa. Ako sebe prepustimo tržištu onda može da se desi da imamo mnogo toga istog, odnosno mnogo toga nedovoljnog, ili nepotrebnog.
Mi smo sada u situaciji da možemo da idemo tom linijom i da stavimo tačku na period u kojem smo imali analogna emitovanja, ali ta tačka nije samo tačka, ona mora da ima sadržaj, iz svega moramo da izvučemo mnoge pouke, da ne bismo neke greške ponovo napravili.
Ovo što se dogodilo u Skupštini jeste dokaz intervencije države koja hoće da drži u svojim rukama više nego što bi smela. Podsećam, zakon je i pre te izmene tom istom odboru Skupštine Srbije dao mnogo veća ovlašćenja nego što je to bilo ranije, pa su oni predlagali šest kandidata za tri člana Saveta, a sada intervencijom i kod ova dva oni imaju većinu. Dakle, mogu da utiču na većinu članova Saveta i time se dovodi u pitanje nezavisnost Saveta. Pri tom, razgovori koje smo prethodno imali dali su dovoljno argumentacije da to nije bilo nužno uraditi ovako na brzinu, pogotovo što već postoji jedna radna grupa koja se bavi izmenama koja je mogla i koja hoće da uzme u obzir i tu činjenicu da je procedura za izbor članova zaista bila komplikovana i da ju je bilo teško i ostvariti.
To treba pojednostaviti i jasnije napisati, ali da cilj koji treba da bude postignut ostane isti. Inače, olakšati proceduru zanemarivanjem cilja – to može uvek. Ono što mislim da nama treba jeste zaista jedan vrlo intenzivan i aktivan odnos prema ovom problemu i, naravno, dobro je da u tome učestvuju i udruženja novinara, sadašnje regulatorne agencije i nadležno ministarstvo. Ne može više resorno ministarstvo da se eskivira u momentu kada se predlaže izmena zakona koji je u njegovom resoru.
Jedna je stvar izmena zakonske regulative, a druga izmena naše svesti da konačno moramo da postignemo konsenzus o tome da moramo poštovati ono što je u zakonu. Treba nam snažno sadejstvo, mi do kraja ove godine moramo da koordiniramo rad da novi zakon o elektronskim komunikacijama, zakon o radiodifuziji na čijim se izmenama radi, zakon o koncentraciji, zakon o javnom informisanju ili jednog dana zakon o medijima – moraju da budu zakoni koji će biti do te mere neprotivrečni da tu 2012. godinu dočekamo s manje stresa i da onda svi ljudi koji učestvuju u tome znaju o čemu je reč, a da u svemu tome bude zaštićen javni interes.
Strategija koju je pregazilo vreme
Tako vidim sve ovo što radimo i moraćemo da se vraćamo na neke probleme koje smo imali, ne zato da bismo se natezali oko toga da li je svaka odluka bila ispravna, već jednostavno da se više ne igramo time. Ako i ubuduće bude nezavisnih regulatornih tela, a treba da ih bude, onda mora da se zna šta to znači i oko toga mora da postoji konsenzus. Njihova nezavisnost je važna, ali nezavisnost koja je stručna nezavisnost. Znači, unutra moraju da budu stručnjaci, da tačno znaju šta su evropski standardi.
Nadežda Gaće: Nadam se da ćete meni dopustiti samo jednu rečenicu: Mi smo se u društvu veoma lako navikli da postoji politički pragmatizam, međutim mi smo se, mic po mic, navikli da postoji i medijski pragmatizam. Ovo o čemu Rade govori, o nečemu što je u javnom interesu i javnoj kritici koja je neophodna da se društvo razvija, lako ćemo izgubiti u tom medijskom pragmatizmu.
Slobodan Kremenjak: Samo sam hteo da se nadovežem, možda na ovo što je Rade govorio, jer tek sam slušajući ga shvatio neke stvari. U ovom trenutku imamo radnu grupu koja radi na izmenama nekih zakona u okviru Ministarstva kulture. Mandat te radne grupe bio je da do dolaska nekih boljih vremena popravi Zakon o radiodifuziji, a onda će se, kao, donositi novi. Onda se desilo ovo sa strategijom digitalizacije, pa je to meni pokazalo da u stvari nemamo vremena da popravljamo ono staro, nego moramo istovremeno da popravljamo, a i da pravimo nekakav potpuno novi okvir.
Ovde istovremeno imamo i Ministarstvo i dva regulatorna tela i mislim da je možda zgodno da konstatujemo da imamo strategiju radiodifuzije do 2013. koju je vreme praktično pregazilo, jer ako se takva radiodifuzija isključi 2012. praktično nemamo ni strategiju. Možda bi bilo vreme da razmišljamo o tome da i Ministarstvo i RRA, kao nadležni za donošenje strategije, već od sutra, od ponedeljka, prosto da krenemo zajedno da radimo na nekakvoj novoj slici, na nekakvoj novoj strategiji radiodifuzije ili čega god u zemlji Srbiji.
Jer, proći će te tri godine i vreme će da nas zatekne s jedne strane, a s druge strane Radna grupa ukoliko ne dobije od samog Ministarstva nekakve nove inpute i nekakve nove naloge doneće Zakon, kad? Usvojićemo ga 2011. godine, za vreme za koje nam zapravo ne treba. Znači svima nam je potrebna neka nova strategija za neko novo vreme koje je pred nama. I mislim da je vreme da se počne zajednički rad.
Nadežda Gaće: Hvala Slobodanu što je dao zaključak ovog radnog stola, ali mi imamo još mnogo učesnika koji žele da govore.
Dragana Solomon, šefica odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji: Pre svega želim da pohvalim ovu inicijativu NUNS-a, jer nas tera da izađemo iz kancelarija i da razmišljamo o nekim važnim stvarima. Ako polazimo od činjenice da nam je svima interes stvaranje nezavisnog medijskog regulatornog okvira koji će običnim građanima ove zemlje omogućiti da budu informisani o osnovnim stvarima vezanim za njihov život, i da ta informacija bude oslobođena raznih interesa, bez obzira na to da li je reč o političkim ili ekonomskim interesima, onda na neki način ovde ne postoje kritike kao takve, već samo konstruktivne kritike ili prosto želja da poboljšamo stanje.
U tom smislu moram da kažem da je OEBS iznenađen odlukom parlamenta, iako on nema zakonsku obavezu da se prethodno konsultuje s Ministarstvom kulture, da u vremenu kada je formirana Radna grupa koja radi na poboljšanju postojećeg radiodifuznog zakona, a ta grupa se sastaje već mesecima i nju finansira OEBS, a monitoring činimo zajedno sa Savetom Evrope. Mora postojati neka vrsta konsultacije pre donošenja ovakvih amandmana.
Nepoznate organizacije u trci za RRA
Postavlja se pitanje šta će biti kada Radna grupa pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture donese neke odluke i zaključke o novim kriterijumima izbora članova RRA. Ne možemo prenebregnuti da je ova Agencija izuzetno važna u medijskom životu Srbije, ne samo u pogledu radiodifuzije, već je izuzetno važna njena uloga u radu i nezavisnosti javnih servisa. Stoga pozivam Vladu, nadležne organe, da vrše dobru i temeljnu konsultaciju s Ministarstvom kulture, naročito kada predstoje izmene koje se tiču medijskih zakona. Mislim da je to ključno.
Nisam pravnik, ali mišljenja sam da u predlaganju članova RRA mnogo više težine ima predlog organizacije koja ima više hiljada članova, novinara, i koja mnogo više učestvuje u radu medijskih sfera, nego predlog koji dolazi od nepoznate organizacije koja se odjednom pojavljuje i koja je stvorena juče, a koja broji tek dvadesetak članova. Bojim se da će ovakvi kriterijumi dovesti do svađe među samim medijskim organizacijama, što će dovesti i do blokade izbora članova veoma važnog tela. Hvala.
Milan Janković, direktor RATEL-a: Hvala, a ja bih se prvo osvrnuo na pitanje prelaska televizije sa analognog na digitalni sistem emitovanja i tu strategiju. Morao bih ovde da podsetim da je Republika Srbija 2006. godine preuzela obavezu da to izvrši u nekim rokovima koji su definisani od Međunarodne unije telekomunikacija i ta je konferencija održana u Ženevi. Obaveze su preuzete do 15. juna 2015. godine, kao krajnjeg datuma, i ovo što je urađeno po formiranju novog ministarstva telekomunikacija i informacionog društva prošle godine i formiranjem ove međuresorske grupe, dalo je to da mi u ovom trenutku imamo neke naše osnovne želje i šta ćemo uraditi u narednom periodu. Zbog toga se išlo na dva osnovna dokumenta („Osnove“) da se prvo Vlada upozna sa svim tim problemima, a potom da se upozna i šira javnost, da imamo sve elemente za tu javnu raspravu koja je obavljena o tom dokumentu, a moram da kažem da je međuresorska radna grupa uložila veliki trud tako, da smo u ovom predlogu strategije uz javnu raspravu koja je vođena došli do rešenja koja su poboljšala dati predlog.
Takođe, definisali smo i neke standarde koji su poboljšali tehnike kompresije, a takođe je daleko poboljšan akcioni plan, dakle obaveze svih nadležnih državnih institucija do roka koji mora biti poštovan. Da li će on biti poštovan od svih instanci, to ipak ne zavisi samo od nadležnih državnih institucija koje su vezane za tu aktivnost, ali je uvek dobro postaviti cilj i na osnovu tog postavljenog cilja raditi. To je jedna stvar oko ovoga što je stvarno, ali to isto tako moram da napomenem da u narednom periodu, pošto se nalazim u udruženju novinara, očekujemo i podršku novinara u tom smislu da građane informišu i da se o toj temi u narednom periodu mnogo više piše.
Moram da kažem da je u prethodnom periodu bilo mnogo više informacija nego ranije, ali moram da dodam da je država Srbija preuzela obavezu, da to više nije nikakav pojedinačan interes, nije nikakav interes pojedinačnih regulatornih tela ili ministarstava, već mi to kao država moramo da ispunimo i ukoliko se to ne desi biće to problemi građana i onda ćemo imati problem koji će morati da bude rešen.
Prema informacijama koje posedujem očekujem vrlo brzo da Vlada do kraja meseca usvoji tu strategiju sa akcionim planom i odluku oko izdvajanja emisione tehnike, tako da će to biti vrlo pozitivno za rešavanje cele stvari, jer bez toga nema daljih aktivnosti. Ali, moram isto tako da kažem da je i u prethodnom periodu od godinu i po dana tražen osnov za to izdvajanje, kao javnog servisa, pa se nije moglo naći. Sada se nešto desilo.
Nataša Vučković Lesendrić: U vezi sa ovim što ste upravo rekli, ne znam iz kojeg razloga su tražili modus, ali su predstavnici Ministarstva telekomunikacija bili gosti u našoj radnoj grupi koja je, između ostalog, protumačila Zakon u tom smislu, tako da je Ministarstvo telekomunikacija pripremilo ekspertizu stanja emisione tehnike, mislim da ste sa tim upoznati, i predlog za izdvajanje emisione tehnike, i mislim da ste s tim upoznati, a pošto je to bio predlog radnih grupa onda smo to maksimalno forsirali. Mislim da će to sledeće nedelje takođe biti na sednici Vlade. Mi smo sada upravo u proceduri davanja pozitivnog mišljenja na to, tako da će kao javno preduzeće definitivno biti izdvojeno.
Milan Janković: Hvala, a sad još samo nešto da dodam. Vezano za pitanje koje je ovde na neki način tekuće i koje je više puta istaknuto i u javnosti, a u vezi je sa merama koje treba kao pomoć učiniti medijima. Mislim da je osnovna pomoć da se prepozna pitanje piraterije. Mislim da smo u saradnji sa Radiodifuznom agencijom počeli ozbiljno da radimo i kada su se već videli početni rezultati, kada je RRA najavila pomoć i kada se već naziralo šta će se tu dešavati, došlo je do „labavljenja situacije“.
Prema mom mišljenju imamo problem u dva ili tri grada, nemamo problem u većini mesta, ali tu je problem u Novom Sadu, Požarevcu i još dva ili tri mesta, tako da predlažem na kraju da se u tim merama izuzetno istakne da imamo problem, a obe agencije su spremne i rade. Svakodnevno izlazimo na teren, na svakom UO imamo po dvadesetak ukidanja, prekidanja, donošenja rešenja, ali to ne daje rezultate bez nadležnih državnih organa i intervencija. Podržavamo predlog da se oduzima oprema u nekom privremenom periodu, ali mislim da se proces odužio. Mi smo ovo počeli 2006. i još traje, a sada je opet ekonomska kriza i sada su mnogi koji su na određeni način i bili spremni da zatvore radio stanice, opet počeli da rade jer vide da tu ima nekog prihoda. Niko ne stiže da ih ugasi jer je to problem, a naročito u Novom Sadu.
Nama će pomoći ako Vlada donese mere, jer ćemo moći da se posvetimo resursima za uvođenje digitalne radiodifuzije. Posle postupka gašenja i prelaska na digitalno emitovanje, moramo da donesemo još niz drugih mera za realizaciju i praćenje digitalne radiodifuzije u Republici Srbiji. Hvala.
Nadežda Gaće: Hvala, gospodine Jankoviću, ali koliko mi zaista kasnimo, a podsetiću vas da je ideja o izdvajanju emisione tehnike iz tadašnjeg RTS, a sada javnog servisa, bila fokusirana i kada je napravljen prvi Upravni odbor RTS, a to je bilo dve hiljade i neke, a ovo je 2009.
Jelka Jovanović: Isto pitanje kao i za RRA, hoće li i koliko biti smanjene naknade?
Milan Janković: Moram da kažem da je to drugi paket kojim bi korisnicima frekvencija te naknade bile smanjene. Prvi predlog smo uputili decembra 2006, a pošto treba da se da saglasnost Vlade nadležna ministarstva dugo nisu davala pozitivno mišljenje, tako da je taj predlog iz 2006. stupio na snagu tek u januaru ove godine. Sada smo ponovo analizirali situaciju i predložićemo određena rešenja, ne mogu da kažem u kakvim će to procentima biti, ali ćemo videti šta možemo da učinimo u svemu ovome.
A kad se ovde već govori o upravnim odborima i merama, moram da kažem da je i našim članovima UO istekao mandat pre godinu dana, dvojici pre mesec dana, pa opet ništa. Kod nas piše da dok ne izaberu nove postojeći mogu da vrše funkciju…
Nadežda Gaće: Zakonodavac je bio ovako malo lukaviji.
Goran Karadžić: Kremenjak je to spomenuo, zaista je Strategija razvoja radiodifuzije do 2012. godine, i mi smo spremni da uđemo u proces donošenja nove strategije, ali to do sada nismo radili zbog toga što hoćemo da sačekamo usvajanje razvoja digitalizacije. Bilo bi apsurdno da to usvajamo pre donošenja takvog dokumenta, tako da čim to prođe na Vladi, mi ćemo pristupiti usvajanju dokumenta o radiodifuziji.
Branko Vučković, zamenik direktora Radio-televizije Kragujevac i član izvršnog odbora NUNS-a: Na početku hoću da kažem da mi je žao što nema više kolega iz unutrašnjosti, iako su organizatori pozvali zaista mnogo ljudi koji se ovim poslom bave u unutrašnjosti.
