EN
U beogradskom naselju Dedinje niče zgrada koja sudeći prema građevinskoj dozvoli sigurno ima jedan sprat viška, sprat koji je nikao nelegalno. Kako se investitor usudio da uradi tako nešto ne znamo, jer nam ne odgovara. A investitor se zove „Kopernikus real estate“, vlasništvo je Srđana Milovanovića, ujedno vlasnika i B92 i TV Prva. Ujedno, to je i čovek čiji je brat u predsedništvu vladajuće stranke.
Na prvi pogled objekat na Dedinju je samo još jedna zgrada u kojoj će biti stanovi i lokali. I hoće, kaže građevinska dozvola. Imaće garažu, prizemlje, dva sprata i povučenu etažu, a gradi je firma „Kopernikus real estate“ Srđana Milovanovića, ujedno i vlasnika B92 i TV Prva. I ništa tu ne bi bilo sporno da je ono što vidimo u dozvoli i na tabli isto ono što vidimo i na zgradi.
„Očigledno je da imamo neki spratić viška“, kaže urbanistkinja iz organizacije „Nova planska praksa“ Ljubica Slavković.
Za taj „spratić“ viška javno dostupna dozvola ne postoji. Da li je u procesu izdavanja i kada je ovaj projekat promenjen ne odgovaraju ni investitor, kao ni gradski Sekretarijat za urbanizam. Ne odgovara ni nadležni ministar. Pitanja smo mu uputili, a opozicija pozvala da povede inspekciju.
„Kako je dobio enormne pare od državnog Telekoma, Kopernikus je tu od 2020. i građevinski investitor – i to kakav! Ima dozvolu za dva sprata, a izgradio četiri. Vesiću, povedi i inspekciju da vidimo pravu državu“, objavila je na društvenim mrežama potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
„Endemske su razmere investitorskog urbanizma, nadogradnji nelegalnih u Beogradu i ne treba ništa da nas čudi, jer imamo slučajeve da gradonačelnik nelegalno gradi, a šta tek onda drugi investitori mogu da urade“, kaže Dobrica Veselinović iz inicijative „Ne davimo Beograd“.
Ne bi trebalo da nas začudi i da se papir koji pokazuje da je sve po propisima, pojavi kada zgrada bude uveliko sagrađena, kaže Veselinović.
Naglašava da je to ozbiljan problem i za izgled i funkcionisanje grada.
„A i po finansije grada. Jer, u konačnici onda te hiljade kvadrata niko nije uknjižio, na njih se ne plaća porez, a neko je mnogo zaradio“, dodaje Veselinović.
To je način kako gradimo celu zemlju, ne samo Beograd, uočava urbanistkinja Slavković. Zakon o ozakonjenju iz 2015. godine trebalo je da uredi građevinski haos, a zapravo je, kaže ona, napravio paralelni sistem.
„A taj paralelni sistem je da se kod nas gradi bez dozvola, ilegalno, da je tako brže i jeftinije i da se posle menjaju planovi i zakoni da bi ono što je ilegalno izgrađeno postalo legalno“, smatra urbanistkinja Ljubica Slavković.
Po istom principu je legalizovana i obližnja zgrada Pinka, podseća urbanistkinja. Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih kada je zidana, prvo je imala privremenu dozvolu.
„Odstupanja od odstupanja od odstupanja od privremene dozvole“, ističe Ljubica Slavković.
I umesto da se sruši…
„Planovi su se promenili i ceo taj potez je sada potez nekakvih ekstremnih parametara, veće visine, spratova, gabarita“, ocenjuje Slavković.
Ova Kopernikusova je, po svoj prilici rešila da sledi njen primer i već velike gabarite za ovaj kraj još malo poveća.
