ENSevernokorejskom zakonu, usklađenom s evropskim principima iz Nirnberga 1933, usprotivili su se Ivica Dačić i njegov SPS. Pošto je obećao da će biti uzdržan i u Skupštini, ostaje da se Šešeljev model slobode štampe uspostavi uz pomoć njegovog ministra informisanja Aleksandra Vučića. Ali, ni Vučiću se više ne dopada taj zakon. Nikome se ne dopada taj zakon, osim Mlađanu Dinkiću, kome se iznenada osladilo upravljanje nad jednim novinama i smučilo neupravljanje nad jednim tabloidom.
Zbog toga je zakonom o informisanju odlučio da uništi Raju Rodića, vlasnika dnevnog lista „Kurir“, kog već mesecima optužuje da ne plaća porez. Kakve to veze ima s informisanjem i gde se sada Mlađa i Raja usklađuju s Evropom, nikome nije jasno. Baš kao ni po kom zakonu država nelegalno kontroliše najveće pakete akcija u „Politici“ i „Novostima“, iako je bila dužna da izađe iz štampanih medija do 2008. godine. To je jedini evropski princip koji se ovde krši, jer još samo u Moldaviji i Belorusiji – na tlu Evrope – država ima svoje novine.
Ali sad će i državne novine da se nađu pod udarom. To je jedina razlika između Šešeljevog i Dinkićevog zakona o informisanju. Po novom zakonu, svaki list ostaje bez dnevnog prihoda ukoliko objavi laž, dok ostaje bez nedeljnog prihoda ukoliko tu laž objavi na naslovnoj strani. Evo, na primer, „Politika“ je juče na naslovnoj strani objavila da će da bude lep dan. A pala je kiša. Znači, Dragane Bujoševiću, duguješ mi 50 miliona dinara što sam juče pokisnuo.
Koliko li će tek da naplate Džaja i Cvele, Kljajević, Terzić… Svaki oslobođeni kriminalac (što već postaje pleonazam u Srbiji) prvo će da tuži novine kad izađe s robije. I odmah dobije za pošten život. A šta ćemo s medijima koji su mesecima pratili poteru Mlađana Dinkića za Miloševićevim izgubljenim blagom na Kipru. Onako ocrniše čoveka.
Bili su to Mlađa i Raja, ukoliko me pamćenje seća. I zato mislim da je red da ih sada tuži Ivica Dačić. Po Mlađinom zakonu…
Veljko Lalić
