EN
Digitalne platforme omogućile su da se, zahvaljujući algoritmu, sve češće nađete u okruženju istomišljenika, a svaki izlazak iz tih zatvorenih grupa, doprinosi da ljudi sve teže komuniciraju sa onima koji ne misle isto kao oni
Medijsko okruženje danas je postalo previše kompleksno za jednog običnog medijskog korisnika. I ne samo kompleksno – zbog ogromnog značaja koji mediji imaju u današnjem svetu, oni su sada, možda, i glavno sredstvo za ostvarivanje nečijeg političkog i ekonomskog interesa.
Šta taj obični medijski korisnik može da učini kako bi se u tom novom svetu bolje snašao? Šta da uradi da ne bude izmanipulisan? Poslednjih godina, najglasniji odgovor na ta pitanja jeste – medijska i informaciona pismenost. Koliko je važna?
Apsolutno je važna, kaže dr Jovanka Matić sa Instituta društvenih nauka:
– Današnji svet je svet medija, svet virtuelne realnosti, svet ekrana malih ekrana koji su postali sastavni deo naše odeće. Mi nigde više ne idemo bez telefona, on nam je u tašni ili u džepu, on je nešto što nam je nekada bila maramica. Mislim da je jako važno umeti snaći se u tom svetu. On je došao naglo, nismo na njega pripremljeni, ne umemo da se snalazimo u tom svetu. Moja generacije, na primer, ako nije za potrebe posla morala da koristi i mejl, nikada nije naučila da ga koristi, jer im to nije trebalo. A i mejl je bio prvi prozor u svet, prva mogućnost da komunicira svako sa svakim, bilo kad i bilo gde, što je danas opšte pravilo za sve digitalne tehnologije. Tako su nastavili da žive, vrlo malo koristeći mogućnosti digitalnih tehnologija. Kažu: koristim telefon da telefoniram, a ostalo me ne zanima.
Mlada generacija koja je rođena u tom svetu posmatra sve na drugačiji način i mi moramo prihvatiti da je to – njihov način. Oni se obrazuju sami i to nije uvek dobro. To može da donese dobre rezultate i ima nekih pokazatelja da je naša omladina jako napredna. Sad, koliko je to pozitivno, ne znam. Bio je neki podatak da je Srbija u jednom trenutku bila rekorder po broju fejsbuk naloga po glavi stanovnika, ali to se može objasniti na razne načine i ne mora samo po sebi da bude jako pozitivna stvar. Mladi u toj oblasti uče sami, ali jako je važno da postoji neko kritičko usmerenje.
Snežana Milošević, generalna sekretarka Udruženja lokalnih medija Lokal pres smatra da je definisati medijsku pismenost jako teško i – široko:
– Sećam se kada smo učili marketing, profesor nam je rekao da postoji 11 definicija, a onda da je „marketing sve to, a – i mnogo više“. Tako je i sa medijskom pismenošću, ona je sve ono oko nas, a pre svega – kako misliti svojom glavom. Za mene je medijska pismenost biti dovoljno pismen da prepoznaš namere, znati alate i sve veštine koje određeni, kako mediji, tako i određene grupacije u društvu i marketingu posebno koriste da bi došli do nekih svojih ciljeva.
Poslednjih par godina, sa razvojem tehnologije, razvija se i digitalni marketing, toliko brzo kao i sama tehnologija, samo što je nama tehnologija vidljiva, a sve ove ostale stvari koje se dešavaju – nisu. Sve to napravilo je takvo okruženje u kojem imate masu informacija u čiju tačnost niste potpuno sigurni. Zato je, dakle, medijski pismen onaj koji će proveriti informacije, koji neće verovati apriori u svaku informaciji i koji će, kad prikupi dovoljno informacija iz više izvora, na svoj način to obraditi i imati svoje mišljenje.
Marija Obrenović je urednica kragujevačkog portala „Pressek“ i predsednica Upravnog odbora Lokal presa. I za nju je, medijska pismenost – sposobnost, ne samo čitanja konzumiranja, gledanja i slušanja medijskih sadržaja, nego i njihovog razumevanja na pravi način:
– To je znanja o tome kako se ti sadržaji kreiraju, kako različiti medijski sadržaj utiču na naše odluke i ponašanja, na naša osećanja. Treba da znate mehanizme kako se oni proizvode, da znate neke osnove medijske etike, odnosno šta je kvalitetna novinarstvo, šta su zaista kvalitetni medijski sadržaji i informisanje u interesu javnosti u pravom smislu.
Za Anđeliju Stanimirović, urednicu omladinskog portala Youth Vibes iz Niša, medijska pismenost predstavlja mehanizam bez kojeg u 21. veku „ne može normalno da se živi“:
– Živimo u doba informacija, čak informacija koje ne možemo ni da nazovemo informacijama, jer bi to značilo da su sve informacije – informacije, iako one to nisu ako nisu ispravne. To je ono što nama pravi problem i u moru tih informacija mi moramo da imamo mehanizme kojima ćemo da se odbranimo od lažnih informacija, tako da je medijska pismenost za mene svojevrstan pravopis srpskog jezika.
Da medijska pismenost znači kritičko rezonovanje u ogromnoj masi informacija koje dobijamo, saglasna je i dr Jovanka Matić.
– Morate se snaći u tom lavirintu i neko vam mora obezbediti putokaze uz pomoć kojih ćete uspeti da se snađete u tom svetu. Jedno su lažne vesti, to je fenomen koji svi razumeju i mislim da ih prepoznaju. Novi fenomen današnjice, koji nije dovoljno poznat, verujem čak ni u novinarskom svetu, je komodifikacija publike. Velike digitalne platforme žive od toga što prodaju lične podatke svojih korisnika. Oni te podatke skupljaju, analiziraju, grupišu, s njima manipulišu, smeštaju ih u određene grupe i onda ih prodaju oglašivačima. Zato imate to personalizovano, targetirano reklamiranje. Vi danas na pretraživaču ukucate „patike“ i posle pet minuta vam izađe reklama za patike. To znači da nije to slučajno, to je taj algoritam koji postoji u digitalnim platformama. Međutim, sve drugo što vi dobijate, osim reklama, takođe je podvrgnuto tom profitnom cilju digitalnih platformi. To je mamac koji vi zagrizete da bi vas podstakao na interakciju, da biste vi onda još više iskazivali svoje preferencije, stavove i mišljenja. Sve sa ciljem da pretraživači naprave što potpuniji digitalni profil vaše ličnosti kojem će opet da pošalju targetiranu reklamu. To ima strahovito negativne posledice zato što se ljudi usmeravaju na sadržaje koji su sve više slični. Kada jednom pokažete preferenciju prema jednoj temi, u sledećih pet svojih ulazaka na internet dobijaćete sve više te teme, a druge će biti zanemarene. Kada imate političku preferenciju ili verovanje u neku teorije zavere (vakcina/nevakcina, zemlja – ravna ploča…) dobijaćete sve više takvih informacija i odjednom ćete se naći u okruženju u kojem ćete dobijati samo te informacije. Činiće vam se da svi ljudi veruju u to u što vi verujete i tako se stvaraju te zatvorene grupe istomisljenika koje više nisu u stanju da komuniciraju sa drugima. To je jako opasno zato što dovodi do velike polarizacije društva i do radikalizacije političkih stavova i do sukoba koji se onda „izlivaju“ u oflajn svet. Sada postoji čitava serija studija koje se zovu „studije platformi“ koje otkrivaju šta se događa iza tog digitalnog sveta koji se vama čini divnim: evo, sve dobijam besplatno, velika raznovrsnost, mogu da biram, a zapravo je neko to izabrao umesto vas. To je nešto što mora da bude novi predmet u medijskoj pismenosti, da ljudi shvate kako mogu da se odupru tome da ne postanu objekat komodifikacije i da žive svoj život na drugačiji način, praveći slobodne izbore, jer če u protivnom imati utisak da je njihov izbor slobodan, a on ustvari to nije.
Snežana Milošević smatra da i stariji, i mladi mešaju medijsku i digitalnu pismenost:
– Za njih je to jedno, samo je starijim osobama digitalna pismenost nešto što će teže savladati. Razmišljaju, imali su više iskustava i spremniji su, doduše ne svi, da donesu neke odluke, dok je za mlade digitalna pismenost potpuno prirodna i stečena vrlo rano i brzo da često smatraju kako o njoj ne treba ni razgovarati, ali medijska pismenost je nešto sasvim drugo. Iz našeg iskustva stečenog tokom naših aktivnosti, videli smo da ukoliko radite sa mladim ljudima, ukoliko im ukazujete na prave, profesionalne norme, zapravo možete kod njih inicirati prave vrednosti. Smatram da bi kao društvo morali više da se orijentišemo na mlade ljude, možda i kroz neformalno obrazovanje, jer sam jako skeptična po pitanju savladavanja veština medijske pismenosti kroz formalno obrazovanje, da mlade kroz što više aktivnosti uključimo u zanimljive, a ne u radionice na kojima će se oni dosađivati i neće imati prilike da izvežbaju i da provere sve ono što im govorimo. Moramo biti jako zanimljivi i njima prihvatljivi, govoriti njihovim jezikom i mislim da će uspeh biti jedino na taj način moguć.
Postoji li način da savremeni čovek živi bez informacija i da li su oni koji nemaju naloge na društvenim mrežama i tvrde da ih ne zanimaju – nečega pošteđeni, pitanje je za Mariju Obrenović:
– Apsolutno nisu pošteđeni od informacija, jer čak i kada ne žele da čitaju novine, da gledaju TV, ili da slušaju radio, ne mogu biti pošteđeni. Mogli bi da budu pošteđeni jedino u slučaju da zaista apsolutno nemaju nikakav kontakt sa medijima i ako mediji ne postoje u njihovom okruženju. Mi često nismo ni svesni koliko smo okruženi medijima. Ako se vozite gradskim prevozom – čućete neku radio stanicu, ako stanete na trafici da kupite papirne maramice – na vas će „vrištati“ naslovi i fotografije dnevnih i nedeljnih novina. Često nam je televizor uključen i kada ga ne gledamo. Često čujemo da su čak i deca u najnižem uzrastu izložena svim tim informacijama, koliko god mi možda želeli da ih sklonimo. Danas kada, praktično, dobar deo medijskog sadržaja nosimo u svom džepu, odnosno u svom mobilnom telefonu, ako ste korisnik bilo koje društvene mreže, skrolujući nemamo šanse da ne naletimo na neki medijski sadržaj. Možda samo na nekom pustom ostrvu gde nema struje čovek može da budete izolovan potpuno od informacija. Na kraju, ako ste okruženi ljudima koji svakako komentarišu šta su videli na televiziji ili pročitali u novinama, ne možete da kažete da vas informacije ne dotiču.
Digitalna sfera donela je mnogo koristi, veštačka inteligencija proizvela je mnoge prednosti, ali je donela i mnoge nove opasnosti za našu civilizaciju i vrlo je teško proceniti u kom smeru ona sada ide.
– Mislim da je neograničeno „izlivanje“ mržnje koje je omogućila digitalna komunikacija – fenomen bez presedana u ljudskoj istoriji. Još uvek nije pronađen način da se to spreči. Sada postoje napori evropske zajednice da se to nekim novim zakonima ograniči i spreči, ali je to još uvek jako pažljivo, „pipavo“ da se ne bi ugrozili veliki interesi kompanija koje su najmoćnije u istoriji sveta i koje zarađuju milijarde. Svaka generacija ima svoje izazove, a za našu civilizaciju veliki izazov su veštačka inteligencija, digitalne platforme i medijska pismenost kao jedan način da se tu pronađe način života koji neće ugroziti civilizaciju i neće u ugroziti slobodan razvod ljudske ličnosti – opominje dr Jovanka Matić.
