ENVlada Srbije prihvatiće u četvrtak amandmane medijskih udruženja na izmene Zakona o javnom informisanju što će omogućiti usvajanje ovog propisa u Narodnoj skupštini – potvrđeno je „Novostima“ u vrhu vladajuće koalicije.
Predlog teksta, o kojem bi poslanici u četvrtak trebalo da započnu raspravu, biće prepravljen tokom skupštinske rasprave amandmanima. Na te amandmane će predstavnici Vlade, tokom prepodnevnog zasedanja skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, već dati „zeleno svetlo“.
Pravila su, inače, takva da izmene koje predstavnik Vlade prihvati na odboru, automatski postaju sastavni deo predloga zakona.
– Vlada će prihvatiti predloge medijskih udruženja u cilju poboljšanja Zakona o informisanju. I Vlada i medijska udruženja slažu se da je neophodno da se uredi medijska sfera uz pune garancije za slobodu medija, ali i uz odgovornost za objavljene informacije – rečeno je „Novostima“ u Nemanjinoj 11.
Posle prihvatanja amandmana očekuje se i da poslanici koalicije SPS-PUPS-JS glasaju za izmene zakona, iako su njihovi ministri bili uzdržani kada je na Vladi prošla prva verzija.
Primedbe na predložene izmene zakona, inače, na adresu Ministarstva kulture dostavila je Asocijacija medija, koja okuplja najuticajnije medijske kuće u Srbiji.
Asocijacija je zatražila brisanje odredbi koje predviđaju visinu osnovnog kapitala osnivača štampanog medija, a primedbe se odnose i na preoštru kaznenu politiku, zbog čega se u stručnim, ali i političkim krugovima, vodi žučna rasprava. Na sličnim „talasima“ primedbe su izneli i UNS i NUNS.
Prema našim saznanjima, u Vladi je postignut konsenzus da se te korekcije ugrade i u zakonski predlog.
Asocijacija medija smatra da predložene odredbe osnivače javnih glasila dovode u neravnopravan položaj sa ostalim privrednim subjektima u zemlji, od kojih se ne traži ulog od 50.000 evra. Toliko po zakonskom predlogu treba da ima izdavač jednog, odnosno 100.000 evra ako ima više javnih glasila.
Ove ispravke Asocijacija medija zatražila je uz obrazloženje da su neke odredbe suprotne postojećim zakonima, pa čak i samom – Ustavu. Sporno je i to što nisu saglasne ni sa važećim Zakonom o javnom informisanju kao ni Zakonu o privrednim društvima.
Velike su zamerke i na izuzetno visoke kazne, koje prete osnivačima glasila u slučaju privrednih prestupa. Zatražena je i promena načina obračunavanja kazni. Umesto da bude „kombinacija“ prihoda od prodaje tiraža i oglasa, Asocijacija predlaže skalu novčanih kazni.
U zavisnosti od broja objavljivanja informacije da je neko kriv ili odgovoran pre odluke suda ili drugog organa, prema predlogu grupe medija, kazne bi trebalo da budu od 200.000 do deset miliona dinara, a isti raspon predložen je i za objavljivanje informacije koja ugrožava maloletnike.
Predstavnici najznačajnijih medijskih kuća predlažu i da za objavljivanje ovih informacija na naslovnim stranama novina kazne budu uvećane za 20 posto.
V.N.
