ENZbog visokih kazni za klevete, uvrede, nepoštovanja pretpostavke nevinosti, prava maloletnika i sličnih medijskih previda kakve se najavljuju izmenama Zakona o javnom informisanju, ove novine u delu javnosti, iako je reč o neuporedivim istorijskim i društvenim okolnostima, upoređuju se sa rešenjima kakva je pre 11 godina uveo takozvani Šešeljev zakon o javnom informisanju koji neki zovu i Vučićev, budući da je tada bio ministar informisanja.
Propis koji je usvojen 20. oktobra 1998. i dan kasnije stupio na snagu, ostao je upamćen po drakonskim kaznama za medije. Praktično, postupci protiv medija i naplata kazni odvijali su se brzopotezno i merili se satima. U slučajevima sumnje da se glasilo ogrešilo o zakon, prekršajni organ bio je obavezan da u roku 24 sata zakaže usmeni pretres a poziv strankama, ako ne drugačije, pribijao se na vrata. Postupak se morao okončati takođe za 24 sata. Lice protiv koga je postupak pokrenut imalo je mogućnost „najkasnije do zaključenja usmenog pretresa” da pruži dokaz da je informacija tačna. I rok za naplatu novačene kazne po Šešeljevom zakonu nije mogao biti duži od 24 sata od donošenja rešenja, ako ne drugačije – onda prinudno.
Poduži je spisak medija koji su iskusili ovo disciplinovanje. Prva žrtva bio je „Evropljanin”, a nedeljnik je tužio Patriotski savez Beograda zbog teksta „Otvoreno pismo predsedniku” (Slobodanu Miloševiću), navodeći da je reč o neumesnom dopisivanju. Kazna izrečena osnivaču lista Slavku Ćuruviji, glavnom i odgovornom uredniku Draganu Bujoševiću i direktoru izdanja „De Te pres” Ivanu Tadiću zbirno je iznosila 2,4 miliona dinara. Bio je to tek početak, a pred prekršajnim organima smenjivala su se i velika i lokalna glasila. Prema dokumentaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije, po osnovu tog zakona izrečeno je 67 kazni, nekim medijima i više puta. Zbir izrečenih kazni dosegao je 30 miliona i 600 hiljada dinara a što je, prema računici NUNS-a, iznosilo 2.501.737 nemačkih maraka.
Deceniju kasnije, ponovo se najavljuju visoke kazne za medijska ogrešenja, doduše bez rokova za suđenje, naplatu i plenidbu koji se mere satima. Ako list na naslovnoj strani neku osobu pre pravosnažne presude označi kao učinioca kažnjivog dela, preti mu kazna u visini vrednosti sedmodnevnog prodatog tiraža i vrednosti prodatog oglasnog prostora, takođe za sedam dana. Za otkrivanje identiteta maloletnika u objavljenoj informaciji, primera radi, sleduje kazna od jednog do 10 miliona dinara, ali udarci po džepu predviđeni su i kad novine ne objave impresum u odgovarajućoj formi i slično.
Istinske novine, kakvih nije bilo ni u ozloglašenom zakonu iz 1998. godine, jesu i obavezni depozit medijskih kuća. Onaj ko namerava da osnuje jedan dnevni list moraće kao novčani deo osnovnog kapitala da na računu ima protivvrednost od najmanje 50.000 evra i to sve vreme dok taj list izlazi. Osnivač koji to ne učini to ne učini – rizikuje kaznu od milion do 20 miliona dinara.
Marija Petrić
