ENAmandmani su sačinjeni na osnovu primedbi koje su uputile strukovne organizacije, a koje nisu konsultovane pri pisanju tog pravnog akta. Veći deo stručne javnosti i pored ovih izmena smatra da je zakon u suštini nedemokratski. Vladinim amandmanima se, između ostalog, ukida odredba o obaveznom depozitu i osnovnom kapitalu. Takođe, smanjene su kazne za narušavanje pretpostavkepretpostavke nevinosti i objavljivanje neistinitih informacija. Ministar kulture Nebojša Bradić izrazio je uverenje da će sve stranke vladajuće većine podržati predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, iako koalicija okupljena oko SPS-a najavljuje da neće podržati ovaj zakon.
„Uveren sam da će svi biti za zakon“, rekao je Bradić i dodao da očekuje konstruktivnu skupštinsku raspravu posle koje će i predstavnici većine i opozicije biti zadovoljni predloženim rešenjima. Ministar je rekao da su na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije bili razmatrani amandmani na taj zakonski predlog, koji su formulisani na osnovu javne rasprave koja je došla kao predlog medijskih organizacija i udruženja novinara. On je objasnio da se ti amandmani odnose na ukidanje osnivačkog uloga i na visinu kazni koje su smanjenje u odnosu na prvobitno predviđene.
„Vi ne kažnjavate pijanog vozač a zato što hoćete da naškodite njegovom budžetu, već, naprotiv, time hoćete da zaštitite sve ostale ugrožene u saobraćaju“, smatra Bradić. Bivši ministri kulture Branislav Lečić i Dragan Kojadinović osvrnuli su se na novi predlog izmena zakona o javnom informisanju i podsetili da su obojica za vreme ministrovanja radili na svojoj verziji ovog pravnog akta, te da novi zakon i pored amandmana ima dosta „šupljina“. Lečić ističe da ovaj zakon nije u skladu s evropskim normama „iz prostog razloga što pri pisanju članova očigledno nisu konsultovane evropske institucije“. „Na prvi pogled se vidi da su ovlašćenja ministra za kulturu prevelika, što nije dobro, jer mediji ne smeju da imaju jednog centralizovanog urednika. Svaki list, televizija ili radio imaju svoje urednike koji ne bi trebalo da odgovaraju nikome osim zakonu koji je sačinjen na evropskim standardima“, rekao je Lečić za „Borbu“.
On navodi da nije upoznat s detaljima novog zakona, ali na osnovu prethodnog iskustva i rada na pisanju ovakvog akta, Lečić smatra da Zakon o informisanju ne bi trebalo u svojoj suštini da ograničava rad medija propisivanjem cifre na računu u banci. „Zakoni postoje radi ograničavanja, ali ne i sputavanja, a ovaj zakon ne zadovoljava te osnovne kriterijume“, zaključuje Lečić. S druge strane, bivši ministar kulture Dragan Kojadinović kaže za „Borbu“ da bi medijsko nebo u Srbiji trebalo disciplinovati i vratiti novinarskoj profesiji. „Neki mediji su se upustili u tržišnu utakmicu, gde je jako teško opstati, stoga se javlja sve više senzacionalizma, a ima sve manje pravog novinarstva. Jasno je da vlada medijski rat i da će sigurno biti žrtava, ali ne mislim da se ovaj zakon donosi samo zbog jednog glasila. Novi zakon će, uz izmene i dopune, sigurno doprineti savesnijem radu novinara. Naravno, uslovljenost amandmanima nije ni morala da se dogodi da je Vlada odmah konsultovala strukovna udruženja i kancelariju OEBS-a“, naglašava Kojadinović. On podseća da su, pri radu na ovom zakonu za vreme njegovog ministrovanja, održavani okrugli stolovi na kojima se savetovalo s raznim strukovnim, stručnim, kao i evropskim organizacijama, što je kako kaže, ovoga puta izostalo. Prema njegovom mišljenju, najsrećnije države su one koje uopšte nemaju zakon o informisanju. Nekadašnji predsednik NUNSa Miloš Vasić kaže za „Borbu“ da je pisanje prvobitne verzije zakona o informisanju verovatno prepuš teno „feudu G17 plus“.
„Stiče se utisak da se taj zakon donosi da bi se Mlađa Dinkić obračunao s Rajom Rodićem, a zbog tog konflikta se zloupotrebljava i parlament. To je očigledno jer regulacije na domaćem medijskom tržištu već ima i više nego što je potrebno i nema mesta za ovakav pravni akt“, ocenjuje Vasić. On je uveren da će prave medijske kuće biti kolateralna šteta ovakvog sukoba. „Ovim zakonom se pokušava uvesti elementarna pristojnost među sumnjive medije, a to se čini na potpuno pogrešan način, jer će vlasnik takvog medija uvek imati velike sume novca na računu, dok ispravni mediji nisu tako dobrostojeći“, objašnjava Vasić.
Ivan Kriška
