ENBeograd – Na medijskoj sceni u Srbiji neophodni su veća odgovornost
i bolje uređenje, ali ne mislim da se to može postići predloženim
izmenama Zakona o javnom informisanju, ističe za Danas Rodoljub Šabić,
poverenik za informacije od javnog značaja.
On dodaje da se osim pitanja odgovornosti moraju otvoriti i mnoga druga.
– Odgovornost medija za objavljivanje pornografskih sadržaja ili
tekstova kojima se ugrožava integritet maloletnika nesporna je.
Odgovorni su, naravno, i za to što se na medijskoj sceni svesno
proturaju neistine ili poluistine. Međutim, dobro znamo da iza
dezinformacija često ne stoje novinari, nego političari – naglašava
Šabić.
Prema njegovim rečima, vlast nedopustivo često ispoljava krut odnos
prema ustavom i zakonom zajamčenim pravima javnosti na pristup
informacijama.
– A kazne za kršenje tih prava ili izostaju ili su simbolične. Konačno,
kad se već menja zakon o slobodi medija, moglo se očekivati daleko
ozbiljnije tretiranje tema kao što su nekorektan, nekomercijalno
motivisan diskriminatorski odnos distributera prema izdavačima ili
zaustavljanje procesa privatizacije medija – navodi naš sagovornik.
Šabić napominje da nije sasvim jasno koje sve amandmane je Vlada
usvojila, a koje ne, jer „to nije na nedvosmislen način saopšteno
javnosti“.
– Ipak, čini se da je usvajanjem nekih amandmana tekst Predloga zakona
donekle popravljen. Tu pre svega mislim na izostavljanje neodrživog,
izuzetno visokog osnivačkog cenzusa od 50.000 evra, koji bi dodatno
otežao ionako tešku ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi većina naših
medija i izostavljanje odredbi koje su zabranjivale da se bilo kakvim
pravnim poslovima vrši prenos prava na medijima – objašnjava Šabić.
On ocenjuje da su, za naše prilike, kazne predviđene izmenama Zakona preoštre i mogu postati osnov autocenzure.
– U kontekstu autocenzure, pažnju zaslužuju i odredbe o takozvanoj
povredi pretpostavke nevinosti. Nije baš najjasnije šta predlagači pod
tim podrazumevaju, ali ako to znači da novinar, pod pretnjom oštre
kazne ne sme pisati o nečijoj „krivici“, pre nego što taj bude
pravosnažno osuđen, onda se otvara pitanje odnosa tog rešenja sa nekim,
više decenija starim, opšte prihvaćenim principima o odgovornosti
novinara – navodi Šabić. Poverenik napominje da se novinar od krivične
odgovornosti za povredu nečijeg ugleda i po našem krivičnom zakonu može
odbraniti, „ako dokaže da je govorio istinu ili da je imao sve razloge
da veruje da je to što je govorio istina“.
On naglašava da odredbe po kojima, pod pretnjom velike novčane kazne,
izdavač mora da prestane da izdaje novine ako mu je račun, i bez
njegove krivice, u blokadi 90 dana, u suprotnosti su sa odredbama
Ustava Srbije i Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Autor: IVANA TOŠOVIĆ
