ENŠabić: Ne želim da verujem da će ova vlada posle onakvog zakona o informisanju dozvoliti sebi i ovaj zakon. U poslednjih mesec dana svedok sam predlaganja četiri zakona iz sfere javnosti (zakon o javnom informisanju, krivični zakonik, zakon o budžetskom sistemu i zakon o tajnosti podataka) u kojima se pokazuje tendencija da se javnost isključi.
Homen: Zakon o tajnosti podataka je sada na javnoj raspravi i ima još mogućnosti da bude izmenjen.
Šabić: Zar nije logičnije da prvo bude javna rasprava, pa tek onda da predlog ide u parlament?
Homen: Slažem se, ali i ombudsman ima pravo da podnosi amandmane.
Šabić: Kada je donošen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, amandman ombudsmana je odbijen.
Politika: Kakve posledice na rad poverenika bi moglo da ima ograničenje koje se predviđa zakonom?
Šabić: Pretpostavimo da meni dođe neki diler ili kriminalac i kaže da misli da ga neko nezakonito prisluškuje. Moja je obaveza da postupim po zakonu i odem kod tih nadležnih koji mene ograničavaju i oni me oteraju. I šta da kažem tom kriminalcu: „Bio sam kod njih i oni su me oterali”. U normalnom svetu moji inspektori bi u takvoj situaciji otišli u policiju u kojoj bi im rekli da jeste reč o kriminalcu i da se on već duže vreme prisluškuje uz nalog suda, dakle, na zakonit način. Pošto je reč o zakonitoj obradi podataka, ne smem ni na kakav način tom kriminalcu da stavim do znanja da ga prisluškuju i obaveštavam ga da nema nikakve povrede njegovog prava. U našem slučaju, ja ne mogu da dam takav odgovor ako mi ne daju da vidim šta rade. A, ako mu kažem da mi ne daju da vidim, odmah će mu biti jasno.
Homen: I poverenik i ombudsman znaju koju vrstu informacija treba ili ne treba da traže da bi štitili interese građana. Jedna strana jeste da se štite prava građana, ali isto tako je važna i borba protiv organizovanog kriminala.
Politika: Da li će ovaj zakon jasno definisati kriterijume za stavljanje oznake tajnosti, kako se ne bi ponovio slučaj Miladina Kovačevića, kada većem delu javnosti nisu bili jasni razlozi zbog kojih je taj dokument označen kao tajni?
Homen: Mislim da zakon to dosta jasno reguliše. Tu ne bi trebalo da bude dileme, na određene pregovore između dve države može se staviti oznaka poverljivosti. Ali se postavlja drugo pitanje: u praksi se često događalo da se oznaka poverljivosti stavljena na neki dokument nikada ne skine. Kada prestanu uslovi zbog kojih je stavljena, ta oznaka posle toga mora biti skinuta. To i jeste suština donošenja ovog zakona i njegova prednost što predviđa proveru svih dokumenata na kojima je stavljena oznaka poverljivosti. Državni organi će morati da pređu kroz sve dokumente koji su do sada označeni kao tajni. Prema prvim analizama, sigurno je da će sa 80 odsto dokumenata biti skinuta oznaka poverljivosti.
Šabić: Ako je ideja da Srbija ima poverenika koji je lutka i koji je po ovlašćenjima ispod nivoa opštinskog tužioca, onda je to hipokrizija. Ali nisam ja kriv. Složili smo se da treba da se vodi javna rasprava, složili smo se da treba da se uradi ekspertiza, sada nema ni jednog ni drugog, a predlog je poslat u skupštinu.
Homen: Potpuna demokratizacija i potpuna kontrola institucija je pitanje sazrevanja društva. Ako 50-60 godina nismo imali zakon o klasifikaciji i tajnosti podataka, s jedne strane imate i interese da se takav zakon ne donese.
Politika: S obzirom na to da će skupštinska rasprava i amandmani tek uslediti i da i ombudsman ima pravo podnošenja amandmana, i da će međunarodne organizacije dati svoju ocenu, da li su možda ove primedbe preuranjene?
Šabić: Pa, kada da ih iznesem, kad zakon bude usvojen?! Da su me pitali, rekao bih to i pre pet, šest meseci. Niko me ništa nije pitao. Sada sam pisao predsedniku vlade i ne znam da li ću ikada dobiti odgovor.
Homen: Smatram da nije rano. Cela vlada sada ima problem u vezi sa izmenama Zakona o informisanju upravo zato što nije bilo dovoljno vremena za javnu raspravu. Zakon o tajnosti podataka neće doći na dnevni red skupštine sigurno za još nekoliko meseci što je dovoljno za ozbiljnu analizu.
Politika: Da li postoji mogućnost da službe zloupotrebe odredbe ovog zakona?
Šabić: Mislim da se računa samo na mogućnosti zloupotrebe koje bi mogli da počine ombudsman i poverenik. Za druge se ne postavlja to pitanje.
Homen: S jedne strane, u pravu je poverenik. S druge strane, Srbija nema visok stepen bezbednosne kulture. Rešenje ne sme da vodi ka nepoverenju u dve državne institucije kao što su poverenik i ombudsman ili da onemogući zaštitu ljudskih prava.
J. Cerovina – A. Marinković
