ENPo članu 25, ne samo da poverenik i ombudsman imaju pravo pristupa svim podacima, koji su u posedu organa javne vlasti, nego im se daju i ovlašćenja koja do sada nisu imali. Položaj poverenika se značajno osnažuje i sada ima ovlašćenja koja do sada nije imao na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Recimo, poverenik može da opozove oznaku tajnosti koju je stavio organ javne vlasti i da informaciju preda tražiocu – navodi Gajin.
Prema njegovim rečima, u članu 8 zakona se definiše koja se informacija može proglasiti tajnom.
– Kaže se da se kao tajni može odrediti podatak od interesa za Republiku, čije bi otkrivanje neovlašćenom licu nastala šteta, koja je već definisana na drugom mestu u zakonu, ako je potreba zaštite interesa Republike pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Koji su to interesi? Nacionalni interesi, odnosi države sa drugim zemljama, planovi i strukture u vezi sa bezbednošću, naučno-istraživački, tehnološki i finansijski poslovi. To je standardizovano u uporednom pravu – ističe Gajin. On dodaje da je od naročitog značaja da se shvati da oni koji obavljaju najviše državne funkcije imaju po članu 38 pravo na pristup svim podacima koji su u vezi sa poslovima iz njihove nadležnosti i da se to odnosi i na zaštitnika građana, narodne poslanike, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, republičkog tužioca, potpredsednika vlade, ministre, poverenik za informacije.
– Ovi najviši predstavnici vlasti imaju pravo pristupa i korišćenja tajnih podataka bez bezbednosne provere. Nijedan državni organ ne može da ima pristup svim podacima. Važno je i da su poslovi iz nadležnosti poverenika i ombudsmana, odnosno informacije do kojih mogu da dođu najširi. Oni imaju po ovom zakonu pravo na pristup daleko širem krugu informacija nego svi ostali. Zato što povereniku je posao da kontroliše da li su informacije koje je javnost zainteresovana da zna dostupne javnosti – naglašava Gajin.
Po članu 38 poverenik i ombudsman imaju daleko šira ovlašćenja, nego svi ostali, ukazuje on, i imaju pravo pristupa svim informacijama, a ostali samo onim informacija koja su u vezi sa obavljanjem hjihovog posla.
Gajin objašnjava da je treći aspekt priče klasifikacija i deklasifikacija informacija i da organ koji drži u posedu neku informaciju za koju misli da treba da bude tajna, može da informaciju označi kao tajnu.
– Postoje i pravila kako se skida oznaka tajnosti sa jednog dokumenta. Taj postupak je uređen ovim zakonom u članu 25, koji kaže da ovlašćeno lice organa javne vlasti mora da opozove tajnost podataka odnosno dokumenta i omogućava tražiocu, odnosno podnosiocu zahteva za pristup toj informaciji na osnovu rešenja poverenika u postupku po žalbi, odnosno na osnovu odluke suda. Ako kao građanin tražim informaciju, a organ javne vlasti me odbije sa objašnjenjem da je ta informacija označena kao tajna, zbog nacionalnih interesa, izjavim žalbu povereniku, a on kao nadležni organ proverava da li se oznakom tajnosti štiti interes države. Ako nađe u postupku po žalbi da je ta oznaka tajnosti stavljena, a da interes javnosti preteže, odnosno da nije opravdana, on o tome donosi odluku, a organ vlasti je dužan da odluku o tajnosti opozove i preda informaciju tražiocu. Ako to ne učini poverenik, to može Vrhovni sud u trećem stepenu – kaže Gajin.
A. Roknić
