ENVisoke novčane kazne i mogućnost gašenja medijskih kuća po ubrzanoj proceduri neke su od novina predloženih budućim zakonom o javnom informisanju. Ovakve izmene ustalasale su javnost, a ko su tvorci kontroverznih rešenja i dalje je nepoznanica. Jedino je sigurno da to nije radna grupa za izradu medijskih zakona, koju je na inicijativu OEBS-a formiralo Ministarstvo kulture krajem 2007. s ciljem da sačini tekst zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji.
– Nije toliko važno ko je ovakve predloge sastavio, već ko je dao zadatak da se sačine zakonske izmene koje omogućavaju da se mediji gase. To znači da i devet godina posle 5. oktobra u našoj vlasti postoje ljudi koji smatraju da je demokratski predvideti zakonskom regulativom gašenje medija – kaže dr Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka i član radne grupe za izradu medijskih zakona.
Ovo je u kratkom roku već drugi slučaj da se medijski propisi kroje bez znanja radne grupe koja je i formirana upravo sa takvim zadatkom. Pomenuti tim okuplja ugledne poznavaoce medijske problematike i nameravao je da se posle zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji pozabavi izmenama zakona o radiodifuziji. Ali i taj propis je proletos na prečac promenjen, takođe mimo radne grupe, ali i bez znanja Ministarstva kulture. Istina, taj zakon je menjan u više navrata što, kako kaže, nije dovelo do poboljšanja već do povećanja uticaja vlasti na sastav Saveta republičke radiodifuzne agencije a što je suprotno suštini regulatornih tela. Uprkos tome što radna grupa postoji pod okriljem resornog ministarstva, medijske zakone sastavlja i prepravlja neko drugi.
– Ne želimo da kao grupa eksperata budemo ikebana. Zašto se ne objave autori ovakvih izmena? Čemu mi služimo? – pita se naš sagovornik i napominje da se ozbiljno postavlja pitanje daljeg ostanka članova radne grupe u timu koji se u stvaranju medijskih propisa uveliko zaobilazi.
Žurba da se prekroji zakon o javnom informisanju obezvredila je i neka rešenja iz budućeg zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, recimo onaj o registru javnih glasila. Sastavljači su, kaže Veljanovski, predvideli da upis medija u registar bude obavezan i do detalja razradili proceduru evidentiranja. Zbog neupisivanja u registar, odgovorno lice medijske kuće bi bilo prekršajno kažnjeno, ali se glasilo ne bi gasilo. A budući zakon o javnom informisanju predviđa da neupisivanje u registar bude jedan od razloga da taj medij prestane sa radom.
Razlozi zbog kojih mediji mogu da se ugase, kao što je recimo tromesečna blokada računa, „otvara ogromne mogućnosti za manipulaciju a to se može dogoditi i medijima koji apsolutno profesionalno rade svoj posao”. Ako se, primera radi, pojedincima iz vlasti ili redova novobogataša ne dopadne šta neki medij objavljuje, preko svojih veza i uticaja na oglašivače, obustavljanjem isplate i drugim manevrima veoma lako mogu takvo glasilo da dovedu u situaciju blokiranog računa.
– Takva rešenja u jednom demokratskom društvu ne mogu da postoje. Naravno da mediji ne mogu da pišu šta im padne na pamet, objavljuju laži, vređaju, zanemaruju ljudska prava, prava dece ili privatnost i to treba da bude sankcionisano, ali zbog toga ne može da se dovede u pitanje opstanak medija – objašnjava Veljanovski.
M. Petrić
