ENMislim da je zakon nagnut protiv celokupnog novinarstva za onoliko za koliko se tabloidno novinarstvo odmaklo od svake normalnosti. Iz toga izvlačim zaključak da predlagač, srpska Vlada ili deo Vlade, u nemoći da utiče na srpsko pravosuđe (sudije se veoma plaše tabloida) da po hitnom postupku rešava klevetu, krivicu i kazne za medije koje su u službi mafije ili grupa za pritisak i linč protivnika, dovodi u pitanje i medije čija je profesionalnost neupitna.
Vlada jeste krenula od tačne premise da u delu medija caruje neskriveni kanibalizam, da neke novine žive od reketiranja i antireketiranja (otkupa od pisanja). Ali, zar neki poslanici, tačno se znaju njihova imena, usred srpskog parlamenta, ne reketiraju građane o kojima, bez obzira na dnevni red, besomučno lažu, optužuju bez dokaza i presuđuju bez priziva? Jesu li ljudi koji donose zakone oslobođeni zakona?! Predloženi zakon treba doraditi tako da za ponovljene prekršaje kazne budu drakonske (to je jedan član zakona), da se onemogući ulazak mafijaškog kapitala (to je drugi član zakona), da se jasno identifikuju vlasnik i odgovorno lice (to je treći član zakona).
Dovoljno. Ali, treba doneti zakon koji zabranjuje poslanicima da na sebe preuzmu ulogu tabloida i honorare koje su do sada uzimali vlasnici novina. Ono što u dosadašnjoj debati nije dobro jeste osećaj neugode mnogih profesionalaca da se izjasne protiv ovakve verzije zakona jer im se čini da time brane pomenutu svinju sa početka teksta. Ali,zakon ne treba pisati zbog jednog čoveka; sistem mafije je suviše vešt i njega će zameniti drugi. Mene više interesuje ko je sve od novinara pisao ovaj predlog. Verujem da je spisak zanimljiv.
Aleksandar Tijanić
(ovo je prvo i, kako navodi direktor RTS-a, njegovo jedino javno reagovanje povodom Predloga zakona o informisanju, o kome će se 31. avgusta glasati u Skupštini Srbije)
