ENJoš samo tri dana ostala su do 31. avgusta, kada će se na dnevnom redu Skupštine Srbije naći glasanje o Predlogu izmena Zakona o informisanju. Pomenute izmene, koje je predložilo Ministarstvo kulture Nebojše Bradića, a koje su, prema oceni javnosti, pisane da bi se jedan čovek obračunao sa jednim novinama, već su odbacila sva domaća i međunarodna novinarska udruženja, sve relevantne evropske institucije i skoro svi srpski novinari.
Ovaj nakaradni zakon odbacili su u izjavama za Press svi glavni i odgovorni urednici i najuvaženiji medijski stručnjaci. Njihova mišljenja objavljujemo onako kako su nam dostavljena, uz neznatna redakcijska skraćenja:
Tanja Jordović, glavni i odgovorni urednik informativnog programa Pinka
Jesam za to da se red uvede u medije. Jeste me sramota da neke ljude nazovem kolegama. Kada otvorim neke novine, desi se da pocrvenim i odmah ih zatvorim. Međutim, Predlog zakona o informisanju nije dobar način za uvođenje reda. Taj zakon je zgodan samo za zloupotrebu. Koliko znam, tokom izrade zakona nisu konsultovani mediji. Baš me interesuje ko ga je pisao. Ionako nam je priroda posla stresna, a ovaj zakon predviđa rad pod pritiskom. Možda će nekima biti rešen problem „Kurira“, ali onda svako kome se prohte može da tuži jer mu se ne sviđa izraz. Recimo „namršteni ministar“. Može ministru to da se ne dopadne i da presavije tabak. To isto može da učini bilo ko, pa i političar kog snimimo da na ulici prelazi na crveno, jer on nam nije dao dozvolu da ga snimimo… Nije mi jasno šta da radim ako iz policije dobijem informaciju da je osoba osumnjičena da je silovala maloletno dete. Zadatak nam je da budemo brzi, ekskluzivni… Sa svojom celoživotnom zaradom ne mogu platiti kaznu koju predviđa zakon. I šta mi preostaje?! Da povučem ručnu? Da govorimo o vremenu? A može i Hidrometeorološkom zavodu da se ne svidi izveštaj, pa će i oni da nas tuže?! Da ne govorim koliko ne verujem našim sudovima. Najkorumpiraniji su na svetu! Videćemo šta će da bude 31. avgusta, ali sve ukazuje da će LDP, nažalost, da se predomisli i glasa „za“.
Milomir Marić, glavni i odgovorni urednik Košave
Najskaradnije tekstove, koji svaki dan osvanjuju na naslovnim stranama pojedinih listova, nisu pisali novinari nego političari jedni protiv drugih. Ti tekstovi i nemaju potpise nego isključivo neke imaginarne inicijale, koji nagoveštavaju poznate naručioce iz političkih centara moći. Ja imam bogato iskustvo sa kaznama jer sam kažnjavan po onom prekom sudu crveno-crne koalicije socijalista i radikala, i dobro znam na šta i ovo može da se izrodi. Nadam se da će u političkim strukturama da prevlada svest o važnosti slobode medija. Za sređivanje medijskog prostora u Srbiji dovoljno bi bilo da političari prestanu novinarima da se mešaju u posao i da ih puste da rade u skladu sa profesionalnim standardima. Razne skaradnosti, čiji smo svedoci, bruka su za političare, a ne za novinare. Kad naše novine prestanu da budu poštansko sanduče u koje bahato baca šta ko hoće, tada niko neće biti ljut na medije. Bolje da se političari među sobom preispitaju nego da po ko zna koji put krenu na nedužne novinare. Otkad se bavim ovom propalom profesijom novinari su uvek krivi za sve.
Velimir Ćurgus Kazimir, direktor Ebart – medijske dokumentacije
Bura koju je izazvao Predlog izmena Zakona o informisanju nesumnjivo je posledica unutrašnjih političkih odnosa i prilika. Šta se to stvarno desilo da je političarima „prekipelo“? Intenzivna prljava kampanja protiv nekih političara u nekim medijima? Ali toga smo se nagledali od 2002. onoliko. U međuvremenu su pojedini mediji, pre svega štampani, otišli korak dalje: njihova otvorenost prema najbrutalnijim i najintimnijim scenama, od fotografija samoubica do podataka o maloletnim žrtvama incesta, postala je svakodnevna. Da li se, možda, promenila opšta društvena klima prema ovakvoj vrsti novinarstva? Sumnjam. Ostaje da se vidi kako će se stvari razvijati u Skupštini. To će biti jasan pokazatelj odnosa ne samo u vladajućoj koaliciji, nego i u opoziciji. Da li će doći do tihe preraspodele moći ili će se stvari jednostavno gurnuti pod tepih? Bojim se da će posledice ove brzoplete i besmislene igre dodatno opteretiti javni i društveni život Srbije. Ukoliko zakon prođe, to će značiti da su svi kompromisi i koalicije u našoj politici mogući i to će izazvati određenu mučninu i gađenje prema svakom političkom angažovanju. Ukoliko Vlada odustane od ovoga, to će se doživeti ne kao pobeda profesionalnog i odgovornog novinarstva, slobode i tolerancije, već onog najgoreg – kako u medijima, tako i u politici. Za mene, naime, ovde nema dileme: nema slobode bez odgovornosti i nema odgovornosti bez slobode. To, naravno, važi kako za novinare, tako i za političare.
Kako je govorio LDP?
Poslanici LDP-a Čedomira Jovanovića, po svemu sudeći, u ponedeljak će glasati za Predlog zakona o informisanju. A pre samo mesec dana bili su njegovi najoštriji kritičari. Šta se u međuvremenu promenilo? Kako je odjednom antievropski i antidemokratski predlog zakona postao prihvatljiv za „čediste“?!
13. 7. 2009. Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a
Ovaj zakon se donosi samo zbog nekoliko medija, ali se problem ne može rešiti njime. Na njih treba dosledno primeniti već postojeće zakone o finansijskom poslovanju i organizovanom kriminalu… Zloupotrebe koje se vrše ne mogu se sprečiti samo kroz nekoliko nesređenih izmena zakona o informisanju, koje bi u budućnosti mogle da dovedu u opasnost i slobode i prava onih koji se ozbiljno bave novinarstvom. Vlada, pod pritiskom jedne partije i ministra koji je godinama bio saradnička veza tabloida, na brzinu i na sumnjiv način poslala Skupštini predlog zakona koji navodno treba da reši probleme.
