ENVladin predlog Zakona o informisanju je antievropski, ugrožava osnovno pravo građana na informisanje i zato ga ne bi trebalo usvojiti u parlamentu, ocenili su juče urednici nekoliko medija na okruglom stolu „Stop antievropskom zakonu“, u organizaciji Udruženja novinara Srbije .
Predsednica UNS-a Ljiljana Smailović najavila je da će 31. avgusta ispred Doma Narodne skupštine biti organizovano potpisivanje peticije protiv Predloga zakona o javnom informisanju.
„Ovo je naš poslednji pokušaj da objasnimo javnosti, vlasti, ali i svim poslanicima u Skupštini Srbije zašto izmene Zakona o javnom informisanju ne treba da prođu u ovom obliku“, rekla je predsednica UNS-a. Ona je naglasila da predloženi amandmani ne mogu da ponište „antievropsku osobinu zakona“ i poprave sve njegove nedostatke. „Ako predloženi zakon bude usvojen, tražićemo od predsednika Srbije Borisa Tadića da ne potpiše ukaz o proglašenju zakona“, najavila je Smajlović.
Prema njenim rečima, „kada vlast donosi represivan zakon protiv medija ona to nikad ne čini da bi zaštitila građane zbog klevete, već da bi zaštitila sebe od kritike“. Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski je ocenio da postoji kontinuitet u tome da vlast nije spremna da razvlasti sebe u medijskoj sveri, što je krucijalni standard demokratskih država. On je naveo da u Srbiji postoje eksperti, mediji, urednici i novinari svesni šta se „iza brega valja“.
Glavni i odgovorni urednik lista „Politika“ Dragan Bujošević smatra da je trebalo da novinari predlože Zakon o javnom informisanju i tako sami urede odnose u profesiji.
„Sve što nam sada ostaje je da pokušamo da objasnimo da taj zakon ne treba da bude usvojen“, zaključio je Bujošević. Prema rečima glavnog urednika „„Presa“ Đoke Kesića, Srbija je u opasnosti ako se usvoji Vladin predlog zakona o informisanju.
„Usvajanje će biti definitivan dokaz da slaba vlast poseže za takvim zakonima, što se graniči sa pokušajem ubistva – ubiti slobodnu reč i javno mnenje staviti pod kontrolu jeste opasno, ali tek će biti opasno kroz kasnije posledice“, ocenio je Kesić. Odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm izjavio je da ga je, kao novinara, bilo sramota zbog svega što se pisalo po medijima, a imalo je sve elemente krivičnih dela.
„Problem je što su i Krivični zakon i postojeći Zakon o informisanju dovoljni da se takve stvari sankcionišu. To se moglo uraditi i ranije, ali nije, jer su postojale određene strukture u društvu i vlasti kojima je to odgovaralo“, rekao je Švarm. Okruglom stolu je prisustvovao i zaštitnik građana Saša Janković. On je ocenio da Vladin predlog zakona predstavlja „opasnost po ostvarivanje osnovnih prava građana i medijske slobode“.
UNS je na kraju rada okruglog stola ponovio da ni posle zahteva po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nije saznao ko je uopšte pisao izmene Zakona o javnom informisanju.
Ministarstvo kulture je u odgovoru na zahtev UNS-a navelo da su nacrt zakona pisale „nadležne državne institucije“, odnosno Ministarstva kulture i pravde, a da su ga pozitivno ocenili Ministarstvo finansija, Ministarstvo ekonomije i Kancelarija za evropske integracije.
UNS će se, tim povodom, žaliti povereniku za informacije od javnog značaja, jer Ministarstvo kulture nije precizno odgovorilo na pitanje o autorima zakona. Ministar kulture Nebojša Bradić, podsetio je UNS, u julu rekao je da je to ministarstvo, prilikom pisanja zakona, konsultovalo i novinare, što su medijska udruženja demantovala.
