ENTačno u podne u parlamentu Srbije se danas očekuje epilog višemesečnih nagađanja oko zakona o informisanju, koji je u međuvremenu prodrmao vladu i mobilisao novinare i njihova udruženja.
Sporni zakon će po svemu sudeći u Skupštini Srbije verovatno dobiti tesnu većinu jer je deo poslanika Liberalno demokratske partije, nakon konsultacija sa strukovnim i međunarodnim organizacijama, odlučio da ga podrži.
Uoči glasanja, dve glavne medijske organizacije u Srbiji, NUNS i UNS, međutim, nisu imale usaglašen stav o zakonu o informisanju. NUNS, naime, još ima primedbe na predlog zakona, ali bi bio zadovoljan usvajanjem tri poslanička amandmana koja bi, kako procenjuje, poboljšala zakon. S druge strane, UNS smatra da je zakon suštinski pogrešan i najavljuju da će danas organizovati potpisivanje peticije protiv tog pravnog akta.
Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović kaže za „Borbu“ da članovi zakona, koji su izmenjeni ili koji će eventualno biti izmenjeni, nisu jedini sporni, već da je ceo zakon po svojoj prirodi sporan.
„Drakonske kazne za medije koje su predviđene ovim zakonom su veće nego kazne za ista ili slična dela u krivičnom zakoniku. Dobro je što su izbrisani ili promenjeni pojedini članovi, ali to nije dovoljno, jer se medijske kuće i dalje tretiraju kao nekakvi posebni prestupnici. Zamislite, može čak da se dogodi da neke sporove rešava Trgovinski sud“, navodi Smajlovićeva.
Ona podseća da će danas biti održan protest zbog, kako navodi, „verovatnog usvajanja neevropskog zakona o medijima“.
„Ne sme da postoji mogućnost da neki medij bude ugašen samo zato što se nije registrovao onako kako se ministarstvu ćefnulo, ili da je kazna bila tolika da je bankrotirala medijsku kuću. Prilično je jasno da je reč o neevropskom zakonu, jer ne samo da ne poštuje norme EU, već ih i nekim odredbama krši“, ocenjuje Smajlovićeva.
Prema njenom mišljenju, izbori su daleko, stoga vladajuće stranke koriste priliku da na brzinu usvoje, kako navodi, nepopularni zakon.
„Čudi me da proevropske stranke imaju silne principe pred izbore, a onda trguju njima zarad trenutne koristi i opstanka na vlasti. To znači da smo daleko od članstva u EU, jer da smo blizu, vlast ne bila toliko cinična i licemerna u odnosu na taj zakon“, zaključuje Smajlovićeva.
Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće rekla je za „Borbu“ da ta medijska organizacija očekuje danas od poslanika ozbiljnost i mudrost na glasanju o zakonu o informisanju u Skupštini Srbije.
„Ako je verovati da je postignut dogovor između DS, G17 plus i LDP, onda se nadamo da će biti izglasana i tri amandmana koja smo predložili liberalima na nedavno održanim razgovorima. NUNS, kao i druge medijske institucije, želi da se tim izmenama dopuni medijski zakon, da bi bio prihvatljiv za sve medijske delatnike. Nakon širokih konsultacija došli smo do ta tri krucijelna poslanička amandmana od ukupno 50-ak predloženih, koji danas mogu biti usvojeni, jer je rasprava o ovom pravnom aktu završena i ne mogu da se predlažu nove izmene“, objašnjava Gaće.
Ona dodaje da se eventualnim usvajanjem ta tri amandmana suštinski menja zakon.
„NUNS i pored suštinskih izmena smatra da postoje veliki nedostaci u zakonu o informisanju jer prilikom rasprave nije konsultovana javnost. Jedna od primedbi je i automatsko ukidanje medija ukoliko se ne izvrši registracija. Ali, NUNS smatra da je prošlo vreme protesta i prikupljanja potpisa za peticije i da bi trebalo da se koncentrišemo na delovanje kroz institucije, kao u proteklih mesec dana“, kaže Gaće.
Šef poslaničke grupe DSS-a u republičkom parlamentu Miloš Aligrudić smatra da je vrlo verovatno da će kontroverzni zakon danas biti usvojen.
„Ne razumem zašto strukovne organizacije insistiraju na nekakva tri amandmana, jer oni nedovoljno menjaju smisao zakona. Zašto se onda jednostavno ne napiše novi zakon koji bi ispoštovao evropske standarde, umesto što se sitnim doradama obesmišljava ceo predlog zakona. Ako sutra ne uspemo da oborimo zakon, on će svakako morati da ide na tehničku redakturu, jer je suštinski izmenjen, ali opet nedovoljno“, kaže Aligrudić za „Borbu“.
On smatra da se vlast insistiranjem na donošenju medijskog zakona zapravo trudi da spasi svoj obraz i lik i delo Borisa Tadića.
„Sam proces u vezi s tim zakonom sve do današnjeg dana za glasanje bio je pravna katastrofa. Vlada Srbije bi morala da se zapita zašto pokušava da gradi na trulim temeljima, umesto da napravi nove. Taj zakon je loš u suštini, jer predviđa zatvaranje medija, što predstavlja pogrešnu ideju u samom startu. Sve ovo se dešava samo zbog obračuna s jednim listom, a zbog tih niskih pobuda vlasti, trpi cela medijska scena Srbije“, zaključuje Aligrudić.
Ivan Kriška
