EN
Ubistva Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999, Radislave Dade Vujasinović 8. aprila 1994. i Milana Pantića 11. juna 2001. godine velika su sramota srpskog društva, a još veća što ni posle toliko godina nema pravde, a za potonje dvoje možda je nikada i ne bude
Nedelju dana uoči 24. godišnjice ubistva novinara Slavka Ćuruvije, a usred novog ponovljenog postupka ubicama pred Apelacionim sudim, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naložio je Srbiji da isplati po 1.000 evra bivšim radnicima Službe državne bezbednosti Milanu Radonjiću i Ratku Romiću, prvostepeno osuđenim za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije!
Deluje nestvarno, ali sud u Strazburu, kojem su se atentatori žalili, smatra da su dvojici pripadnika SDB-a zbog dužine trajanja pritvora povređena prava koja garantuje Evropska konvencija za ljudska prava. Sud se saglasio s nalazima Ustavnog suda Srbije da je prvih godinu i dva meseca pritvora bilo opravdano, između ostalog, ali da za preostale dve godine i tri meseca taj razlog nije važio.
Takođe, postupak pred Ustavnim sudom je trajao duže od dve godine, čime je, prema mišljenju suda u Strazburu, povređena obaveza o hitnom ispitivanju zakonitosti odluke o pritvoru.
ZLOČIN I KAZNA
Ima neke kosmičke pravde u tome što će Srbija platiti odštetu – jer je Slavko Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999. godine, a Srbija još nije smogla snage da pravosnažno osudi ubice. Nalogodavce nikada nije imenovala, ali i da jeste, oni su nedostupni jer su i bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević i njegova supruga Mirjana Marković preminuli.
Apelacioni sud u Beogradu nedavno je otvorio glavni pretres u drugostepenom postupku i očekuje se da u narednom periodu donese pravosnažnu presudu.
Ćuruvija je ubijen tokom NATO bombardovanja po, kako je u optužnici navedeno, „nalogu NN lica iz najviših struktura vlasti“. To je učinjeno „iz niskih pobuda, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti“, a „radi očuvanja postojeće strukture vlasti“.
Ubijen je haustoru u Svetogorskoj ulici u centru Beograda, ispred zgrade u kojoj je živeo sa suprugom Brankom Prpom, koja je i tada bila s njim. Ubica koga Prpa nije identifikovala došao je Ćuruviji s leđa i iz velike blizine ispalio rafal iz automatskog pištolja „škorpion“, pa potom još jedan rafal u glavu.
Dok je on ležao na zemlji. Branka Prpa je udarena u glavu i oborena.
Posle višegodišnje istrage optuženi su pripadnici Državne bezbednosti 1. juna 2015, a suđenje koje još nije okončano počelo je godinu dana kasnije.
Sudsko veće Specijalnog suda je početkom decembra 2021. u ponovljenom postupku proglasilo nekadašnje pripadnike Službe državne bezbednosti (SDB) Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka krivim za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Marković i Radonjić su osuđeni na po 30 godina zatvora, a Ratko Romić i Miroslav Kurak na po 20 godina. Tužilac Milenko Mandić je i na ponovljenom suđenju zatražio da im se izreknu kazne od po 40 godina, a odbrana da optuženi budu oslobođeni.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić veruje da će ovog puta sud postupak privesti kraju, najverovatnije sa istim presudama kao što je u prvom stepenu odlučeno. Veruje da je važno i to što će ubice biti osuđene, ne samo u Srbiji jer će pokazati da je ubistvo novinara kažnjivo i ohrabriti i druge zemlje da kazne zločince. Vrlo verovatno, ali ona sudska odluku iz Strazbura pokazuje koliko je zakasnela kazna.
| Slučaj Pantić još nije u specijalnom tužilaštvu
Dopisnik Novosti iz Jagodine Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine u ulazu zgrade u kojoj je živeo. Sumnja se više od dve decenije da su ga likvidirali zbog pisanja o spornim privatizacijama, ali ništa još nije potvrđeno. Niti ima formalno osumnjičenih, premda se zna u čije je osinje gnezdo pipnuo. Veruje se, takođe, da za razliku od druge dve žrtve, ubica nije hteo da ga ubije već samo, kako je izjavio ondašnji ministar unutrašnjih poslova, „zastraši“. Po nalogu naručilaca. Matić je nedavno potvrdio Novom magazinu da bi slučaj Pantić mogao da pređe u nadležnost Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, ali to kao mogućnost godinama figurira bez rezultata. |
ZLOČIN BEZ KAZNE
Novinarka lista Duga Radislava Dada Vujasinović ubijena je 8. aprila 1994. Pet godina pre Ćuruvije, a kako se država Srbija odnosi prema ovom ubistvu, sva je prilika da pravda nikada neće biti zadovoljena.
Prvobitnom istragom hrabra novinarka optužena je za samoubistvo iz lovačke puške, ali zahvaljujući upornosti njenih roditelja i Nezavisnom udruženju novinara Srbije, koje je pre deceniju i po pokrenulo slučaj s mrtve tačke, ugledni holandski forenzički institut je veštačenjem došao do zaključka da uzrok smrti može biti i ubistvo ili nesrećni slučaj.
I tu se stalo iako je u izveštaju napisano da su ključni dokazi uništeni (odeća), a neki su sakrivani, kako je izjavio sada pokojni otac Radislave Vujasinović BIRN-u pre nekoliko godina: „Ako je neko očekivao da će Hag ‘čarobnim štapićem’ dati rešenje, prevario se. Ovo je bilo samo pravo kupovanje vremena da ono i dalje čini svoje na putu ka zaboravu.“
U ovom slučaju Komisija nije ubrzala – mada ta reč posle 29 godina zvuči čudno! – postupak. Štaviše, sve je još u pretkrivičnoj fazi.
„Zanimljiv momenat je bio kada je Komisiji postavljeno pitanje ko je poništio odluku okružnog javnog tužioca od 28. 1. 2009. koja je doneta u Beogradu u kojoj je određeno da se pokrene pretkrivični postupak i zahtevano je od MUP-a da se preduzmu neophodne radnje kako bi se utvrdilo kako je Dada ubijena i ko je izvršilac tog krivičnog dela“, kazala je pre nekoliko godina Aleksandra Vujasinović, sestra ubijene novinarke.
Ona veruje da Dada nije ubijena zbog onog što je pisala – a iako mlada, pisala je mnogo i opasno – već zbog onoga što nije objavila, a pripremila je i čuvala u fascikli koja je nestala. U to veruju i kolege Dade Vujasinović, kojih je sve manje, posebno onih koji bi mogli da traže pravdu ii kaznu za ubice.
Ubice jer, kako je rekonstrukcija pokazala, Dada nikako nije mogla da nožnim palcem puca u sebe iz lovačke puške.
