Slabljenje koncentracije i fokusa publike

„Nova” i stvarna pažnja medijske publike

Čini se da smo svi čuli za taj mit – da se naša pažnja u digitalnom dobu smanjila do te mere da smo sada sposobni da se na nešto fokusiramo samo osam sekundi. Ovaj kapacitet je stoga manji i od onog koji ima zlatna ribica s obzirom da njena pažnja „traje” devet sekundi. Mediji su popularizovali ovu legendu, a marketinški stručnjaci, izgleda, osmislili cele kampanje i nove formate plasiranja sadržaja kako bi se prilagodili „našoj novoj pažnji”.

Poslednjih godina pisalo se da je takva ograničena sposobnost pamćenja kod zlatnih ribica ustvari mit (Wu, 2020), kao što je netačno i takvo poređenje sa pažnjom ljudi (RT, 2021).

Mit je uspešno primljen među ljudima zato što je zabavan, a i učinilo se kao da nekako ima smisla. Razvojem platformi medijskih kuća i konvergencijom štampe na internet primetili smo, iz iskustva, da nam je teže da čitamo dugački analitički članak sa lakoćom, ili sa makar minimalnim naporom, kojim smo to ranije mogli. Neki čak tvrde da im je vremenom postalo teže da čitaju i tradicionalnu štampu i knjige.

Dalje, iskustvo nam je takođe pokazalo, a neka istraživanja čak i potvrdila, da nam pažnja ka određenoj aktivnosti kraće traje ne samo zbog prirode novih tehnologija već i samim njihovim postojanjem. Pa su tako rezultati istraživanja više različitih autora pokazali da blizina mobilnih telefona utiče negativno na pažnju, učenje, interakciju sa drugim ljudima i performanse u obavljanju određenih zadataka (Mendoza et al, 2018; Tanil et al, 2020; Przybylski et al, 2012; Thorton et al, 2014).

O čemu se tu onda radi?

Pažnja podrazumeva usmeravanje mentalne aktivnosti na jedan aspekat okoline pri čemu se zanemaruju ostali aspekti (Fajgelj, 2019: 224). Ovo otuda znači da je naša pažnja selektivna s obzirom na to da ljudi odabiraju jedan sadržaj kojem se posvećuju dok ostalo ignorišu. Stoga i tzv. multitasking ustvari nije ništa više do podeljene pažnje kada „odaberemo dva ili više sadržaja i posvetimo im se površno” (str. 225).

Takođe se u literaturi navodi i podela na voljnu i nevoljnu pažnju kada nam neki stimulusi iz okoline „odvlače pažnju” sa onog sadržaja na koji smo se prethodno fokusirali (str. 226). Mobilni telefoni koji svojim postojanjem utiču na našu pažnju kada učimo, obavljamo zadatke ili razgovaramo sa drugim osobama ustvari utiču na našu voljnu i nevoljnu pažnju. Stoga se postavlja pitanje da li je naša pažnja kraća nego ranije ili je samo češće „prekinuta”.

Od toga koliko ćemo se na nešto fokusirati, odnosno pridati mu pažnju, zavisi i od nekih spoljnih i unutrašnjih faktora, odnosno od samog objekta i okruženja u kojem se nalazimo kao i od naših individualnih fizioloških potreba u tom momentu, interesovanja za dati sadržaj, motivacije, emocionalnog stanja i drugog.

U tom smislu eksterni faktor koji može da utiče, pored drugih, na to u kojoj meri ćemo pridati pažnju određenom, na primer novinarskom sadržaju, može da bude i sama priroda kanala komunikacije pri čemu se doslovno misli na uređaj sa kojeg konzumiramo sadržaj. Naime, studije su pokazale da čitanje teksta u štampanom obliku dovodi do boljeg razumevanja teksta nego čitanje na ekranu (Mangen et al, 2013; Kon et al, 2018), kao i da je čitanje sa ekrana zahtevnije i zamarajuće, između ostalog i zbog karakteristika prezentacije same poruke kao što su font i rezolucija ili osobina samog uređaja (Karaman, 2016).

Takođe je važan i sadržaj sam po sebi. Način na koji je članak napisan, svojim jezikom i stilom, težinom argumentacije poruke i samim formatom sadržaja uslovljava to koliko ćemo morati napora da upregnemo kako bismo usmerili i održali svoju pažnju.

U tom smislu, ne zbog pažnje od osam sekundi, već zbog svih navedenih faktora deluje da prilagođavanje načina pisanja novom formatu ima svoje uporište.

Novi formati pisanja u novim medijima

Neke od stavki koje čine idealan sadržaj na društvenim mrežama su, među drugima, format i dužina. U odnosu na format, preporuka je da se koristi video i fotografija koji su „najbolje prihvaćeni, dok su sadržaji samog teksta ili linka najmanje vidljivi”. Takođe, prepoznalo se i da objave treba da budu napisane u „kratko i slatko” maniru pri čemu „idealna dužina sadržaja objave ne bi trebala da prelazi 100 karaktera” (Valić Nedeljković i drugi, 2020).

Iako su navedeni trikovi pogodni za društvene mreže, tema od javnog interesa ne može uvek da bude uvek predstavljena u kratkom formatu zato što neke teme od javnog interesa izveštavaju o složenim društvenim fenomenima, te takvi fenomeni iziskuju dužinu kako bi bili savesno i adekvatno predstavljeni javnosti.

S obzirom na to da medij i sam sadržaj kao eksterni faktor utiču na našu pažnju, zainteresovanost za poruku, posebno ukoliko se ona percipira kao značajna za ostvarenje nekih individualnih potreba, odrediće snagu pažnje. Marketinški komunikatori su takođe to shvatili, te su postojeća zlatna načela i u kopivrajtingu da se „komunicira ono što je važno”, „da se pokaže cilj”, „da se pruži vrednost publici” (RT, 2021), odnosno da sadržaj bude „značajan” (Clark, 2015).

Da se komunicira ono što je značajno i vredno jeste i standard novinarstva, te se zaključuje da etički standardi novinarstva ostaju isti u novim kao i u tradicionalnim medijima. Ukoliko je sadržaj od javnog interesa, odnosno utiče na živote ljudi i odgovara na različite potrebe, kako one fiziološke i egzistencijalne tako one socijalne, privući će pažnju. Način pisanja i način na koji je poruka predstavljena može da pomogne. Fotografije i videi, veliki naslovi, vizualizacije podataka i ponavljanje poruke privući će pažnju publike, međutim pažnja će se zadržati na sadržaju samo ukoliko konzument proceni da je za njega lično sadržaj relevantan. Ukoliko izostane procena da je poruka važna za njega lično, tekst će dovesti do osećaja izneverenosti i razočarenja uprkos najboljem mogućem načinu njegove prezentacije. Tradicionalni standardi novinarstva i shvatanje javnog interesa u čije ime se izveštava ostaje, dakle, zlatno pravilo zadržavanja pažnje publike čak i u digitalnom svetu stalnog prekida koncentracije i fokusa.

Valentina Sigeti

Radmila Đurđev

Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

Reference:

• Clark, Brian. (2015). Are You Creating Meaningful Content?. Copyblogger, copyblogger.com, 29.12.2015. Pristupljeno 20.4.2023.
• Fajgelj, Stanislav. (2019). Uvod u psihologiju. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
• Karaman, Aylin. (2016). A study on the issues of reading from screen.
• Kong, Yiren. & Seo Sik, Young. & Zhai, Ling. (2018). Comparison of reading performance on screen and on paper: A meta-analysis. In: Computers & Education, Volume 123, August 2018, p. 138-149.
• Mangen, Anne. & Walgermo, R. Bente. & Brønnick, Kolbjørn. (2013). Reading linear texts on paper versus computer screen: Effects on reading comprehension. In: International Journal of Educational Research, 58, 2013, p. 61-68.
• Mendoza, S. Jessica. & Pody, C. Benjamin. & Lee, Seungyeon. & Kim, Minsung. & McDonough, M. Ian. (2018). The effect of cellphones on attention and learning: The influences of time, distraction, and nomophobia. In: Computers in Human Behavior, Volume 86, September 2018, p. 52-60.
• Przybylski, K. Andrew. & Weinstein, Netta. (2012). Can you connect with me now? How the presence of mobile communication technology influences face-to-face conversation quality. In: Journal of Social and Personal Relationships, 30(3), p. 237–246.
• RT, Annisa. (2021). Busting the Great ‘Goldfish Attention Span’ Myth. Medium, Better Marketing. pub, 2.1.2021. [internet]. Pristupljeno 19.4.2023.
• Tanil, Theodora Clarissa. & Yong, Hooi Min. (2020). Mobile phones: The effect of its presence on learning and memory. In: PLoS ONE 15(8): e0219233.
• Thornton, Bill. & Faires, Alyson. & Robbins, Maija. & Rollins, Eric. (2014). The Mere Presence of a Cell Phone May be Distracting: Implications for Attention and Task Performance. In: Social Psychology,
• Valić Nedeljković, Dubravka. & Nikolić, Milovan. & Stjepić, Darija. & Đurđev, Radmila. & Paramentić, Svetlana. & Gluščević, Slađana. & Katić, Miloš. (2020). Savremene novinarske veštine. Novi Sad: Novosadska novinarska škola.
• Wu, Junhui. (2020). Goldfish myths: Does their memory really only last seven seconds?. Indiana University Bloomington, ScIU Conversations in Science at Indiana University. iu.edu, 5.9.2020. [internet]. Pristupljeno 19.4.2023.