ENPišući tekst za Politiku nisam ni pomislio na tebe, a kamoli te pomenuo. Zato mi nije jasno zašto si se baš ti prepoznao u mom tekstu. Napisao sam da kampanja protiv spornog zakona LIČI na vreme pred 12. mart zbog toga što su kolovođe iste. Niti „liči“ znači „isto“, niti su kolovođe i ostali učesnici – isto. Uostalom jasno sam napisao da je pored kolovođa „deo javnosti, iako svestan da se medijska sfera mora urediti, bio je s pravom zabrinut zbog mogućih zloupotreba ovog zakona i represivnih odredbi u inicijalnom predlogu zakona i nezadovoljan mufljuskim načinom na koji je zakon dospeo u proceduru“.
Čudi me što se nisi prepoznao među ovim dobronamernim kritičarima, ako si već imao potrebu da reaguješ na moju, kako kažeš potrebu. Moja je bila da objasnim zašto sam glasao za konačnu verziju zakona koja se razlikuje od Dinkićevog predloga. Kao što su sličnu potrebu da objasne svoj stav imali i oni koji su protiv zakona glasali. Šta je tu sporno da si se toliko naljutio? Nije valjda zato što nam se mišljenja razlikuju?
Usput, koristim priliku da te informišem da se slažem s tvojom ocenom da bi bilo sramno da KZ i dalje ima delo pozivanja na otpor. Zato smo se još 17. jula izborili da se taj član briše, pa je zahvaljujući amandmanu koji je tada podneo LDP, a koji je većina prihvatila, iz usvojene verzije Krivičnog zakonika izbačeno delo „pozivanje na nepoštovanje odluka državnih organa“. Pogledaj član 138. Izmena i dopuna ovog zakona na sajtu Skupštine.
Eto bar jedne stvari koju je uradio LDP, a koja, valjda, kod tebe neće izazvati ljutnju.
O ostalom ćemo na informativnom razgovoru čije zakazivanje nestrpljivo čekam.
Srdačno, Zoran Ostojić
