EN
Koliku moć mediji imaju da umire javnost, još veću moć imaju kada je u pitaju uznemirenje. Ključni su u kriznim situacijama ali, svojim postupcima, kršeći zakon, u cilju većeg tiraža, čitanosti i gledanosti – mogu da postanu i opasni. Pored neodgovornih medija, atmosferi straha u prethodna dva dana doprineli su i neodgovorni zvaničnici, iznoseći detalje zločina i koristeći rečnik neprimeren kriznim situacijama, poput ove. Gde je granica između senzacionalizma i pravovremenog i tačnog informisanja?
Rekonstrukcija ubistva u osnovnoj školi na Vračaru, fotografije oružja koje je 13-godišnjak koristio i iskaz osumnjičenog u kome govori do detalja kako je ubijao i kako se tada osećao – ovo je samo deo tekstova koji se danas mogao videti na svakom kiosku širom Srbije. Objavljivanje detalja ovakvih zločina, sudeći po dosadašnjim iskustvima iz drugih zemalja – može biti i opasno.
Kako Vladimir Barović, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava da iskustvo iz prethodnih perioda u slučajevima školskog pucanja pokazuje da se može reći „da je narednih 10 do 15 dana kritično“.
„Zbog toga se treba uzdržavati od objavljivanja tih detalja koji možda mogu dati ideju negde nekom neodgovornom pojedincu da to ponovi. Nemoguće je da sada imamo 2, 3 miliona policajaca koji će pored svakog drugog građanina sedeti i gledati ko šta radi. Ali, sa druge strane, moramo da više uključimo porodicu, roditelje, sistem… Da medije edukujemo jer smo primetili da su pojedini mediji bili na visini zadatka, drugi nisu“, ocenjuje profesor Barović.
Srbija se ranije nije suočavala sa ovakvim kriznim situacijama. Ne postoje priručnici niti zakoni koji usko definišu postupanje medija od situacije do situacije ali postoje važeći kodeksi i zakoni koji zabranjuju da se objavi fotografija osumnjičenog, ime ubice, intervjuiše maloletno dete svedok pa i da se pre zvaničnih potvrda objavljuje broj ubijenih.
„Pazite, mi smo imali sada u prvom slučaju masakra na Vračaru situaciju da mnogi roditelji su dolazili ispred škole i tražili svoju decu, a imali smo razne informacije i dezinformacije u medijima. To možete da zamislite kakav stres i kakve posledice može da ostavi po sve nas. Mi vidimo da su ljudi istraumirani, da je ogroman broj ljudi pod stresom, ne mogu da spavaju, piju lekove, ne bi trebalo da budu mediji ti, da figurativno kažemo, koji dosipaju neku so na ranu“ , dodaje Barović.
Oni koji bi morali da vode računa o tome šta i kako govore su pre svega oni koji su na vlasti. Od države se očekuje odgovornost u svakom trenutku, a posebno u kriznim situacijama kada je neophodno da utiču na smanjenje tenzija u društvu. U Srbiji se dešava suprotno. Već dva dana, povodom dva masovna ubistva, upravo zvaničnici iznose detalje i podatke koji dodatno uznemiruju javnost i dovode do još veće atmosfere straha. U tome im pomaže većina medija, a trebalo bi drugačije. Da mediji ne prenose ništa od onoga što je suprotno kodeksu i zakonima pa čak i ako to kaže predsednik države.
Profesor Vladimir Barović ocenjuje prisutna je „masovna psihoza“.
„Kada vi imate ljude koji se uzdržavaju da pošalju decu u školu, boje se da izađu na ulicu, koriste javni prevoz… To je masovna psihoza i mi imamo sad tu takozvanu spiralu smrti o kojoj će se tek razgovarati. Kada se dogodi jedan monstruozan, grozan čin onda se to nažalost kopira, ponavlja i zbog toga je apel svim odgovornima u tom segmentu, najviše medijima, da se suzdrže od objavljivanja netačnih, neproverenih informacija i da paze na etiku i informisanje“, poručuje Barović.
Savet za štampu i niz nevladinih organizacija pozvali su medije da se vrate poštovanju profesionalnih standarda, prestanu da objavljuju uznemirujući i zastrašujuće detalje nasilja i spekulacije o motivima zločina.
Izvor: Insajder
