EN
O tome kakvo je stanje po pitanju medijske slobode na našim prostorima, možda najbolje govori činjenica da je toksično okruženje u kom rade novinari u Srbiji navedeno kao razlog za zabrinutost u analizi o medijskim slobodama u 2022. nevladinog Hitnog odgovora za slobodu medija (Media Freedom Rapid Response).
U izveštaju, čiji su autori Evropski centar za medijske slobode (ECPMF), Međunarodni institut za štampu (IPI), kao i Evropska federacija novinara (EFJ), navedeno je da je od januara do decembra 2022. zabeleženo 813 slučajeva kršenja medijskih sloboda. Na udaru se, kako je ukazano, našlo 1.339 pojedinaca ili medijskih organizacija, prenosi Glas Amerike.
Verbalne pretnje, uvrede putem društvenih mreža, fizički nasrtaji, pa čak i pretnje bombom (iako lažne), obeležile su godinu za nama i doprinele tome da 3. maj, Svetski dan slobode medija, novinarima i novinarkama u Srbiji ne bude povod za slavlje, već još jedan razlog za ukazivanje na to koliko je situacija po pitanju medijskih sloboda loša. Stoga smo pitali novinarke i novinare koji rade u različitim medijskim kućama kako vide slobodu medija u Srbiji i šta ona za njih predstavlja.
Jelena Božić, O radio
Sloboda medija u Srbiji je trenutno kao neka ugrožena vrsta, koju pojedinci i pojedinke pokušavaju da sačuvaju od izumiranja. Ti čuvari, iako u manjini, vode celoživotnu borbu da objasne i pokažu koliko nam nestanak tih slobodnih medija ugrožava svaki sistem, a ti isti sistemi, vođeni pogrešnim ljudima, svaki dan rade na tome da utišaju sve što je od takvih medija ostalo. Zato moramo da ih čuvamo, podržavamo, prepoznamo i priznamo – svi mi građani i građanke zajedno. Izumiranjem slobodnih medija, izumiru i demokratija, pluralizam i kritičko mišljenje.
Jelena Radivojević, KRIK
Sloboda medija u Srbiji trenutno je veoma upitna i ugrožena – ono malo slobode što postoji izborili su malobrojni novinari koji žive svoju profesiju i koji su, nažalost, primorani da žrtvuju sve druge sfere života zarad te borbe i osvajanja slobode. Kada kažem da je sloboda sve ugroženija, stvarno to ne kažem kao frazu – konstantno se susrećemo sa novim oblicima pritisaka koji nas usporavaju u radu i utiču na psihičko i fizičko zdravlje. Već neko vreme u pritiske na medije su uključene institucije i predstavnici vlasti na svim nivoima, od lokalnog do republičkog, a sada se susrećemo i sa velikim brojem SLAAP tužbi koje protiv medija podižu ljudi iz vlasti i njima bliske osobe o kojima novinari istražuju. Cilj tih tužbi nije ništa drugo do zastrašivanje i sprečavanje novinara da se bave svojim poslom, uz neminovno iscrpljivanje njihovog vremena i novca.
Smatram da je uvek važno pomenuti i u koliko teškoj situaciji se nalaze sve naše kolege van Beograda, odnosno van velikih gradova, koji su mnogo manje zaštićeni, a pod mnogo većim pritiscima lokalnih moćnika koje istražuju. I sve to dok jedva preživljavaju jer javni novac odlazi onima koji pišu kako vlast diktira. Mislim da je važno objasniti svima šta donosi sloboda medija i da se to postiže medijskim opismenjavanjem, kako ne bi postala samo fraza koju izgovaramo, jer bi bila velika šteta da u vreme kada su informacije dostupnije nego ikada, ljudi i dalje budu zaslepljeni propagandom.
Nikola Krstić, Dosije o medijima (NUNS)
Sloboda medija u ovoj državi nije ugušena, niti je mrtva, ali je živa zakopana, u sanduku sa cevčicom za vazduh, koja izvire iz zemlje, samo da bi opstala živa. Politički moćnici, intelektualne elite i klerikalni komesari su mukotrpno radili da bi se tako danas nešto desilo. Novinari i novinarke u ovoj zemlji su ugrožena vrsta, love se poput belih medveda i sumatranskih nosoroga, dere im se koža sa leđa, dok se ne predaju mračnim silama propagande ili, jednostavno rečeno, ne odustanu od tog poziva i pređu u korporativno-marketinške vode u kojima je priliv novca stabilan. U suštini, da ne bude sve pesimistično, najmračnije je pred zoru, ali, nažalost, još nismo stigli dotle.
Jovana Gligorijević, Vreme i Novinarke protiv nasilja nad ženama
Mislim da smo do sada svi sve rekli o načinima na koje je sloboda medija u Srbiji ugušena. Stalno ponavljamo kako to utiče na građanke i građane. Međutim, nedavno sam za Misiju OEBS-a u Srbiji radila u timu koji je sproveo istraživanje o mentalnom zdravlju novinarki i novinara. Podaci govore više nego pridevi, prilozi i epiteti. Analiza je pokazala da od dijagnostikovanih mentalnih smetnji novinara, najčešće su bili prisutni anksiozni poremećaji, čak 71.6 odsto, zatim depresivni (41.8 odsto), kao i napadi panike u 34.3 odsto od ukupnog broja anketiranih. Oko 83 odsto iskusilo je sindrom sagorevanja na poslu. Toliko o slobodi medija.
Iva Parađanin, Tampon Zona i Buro
Slobodu medija u Srbiji trenutno vidim rastrzanu u vrtlogu haosa otvorene autokratije, senzacionalizma i krize identiteta. Sve više svedočimo prisilnom ili samovoljnom zaokretanju medija ka onome što je pogrešno i štetno, gde se glavna funkcija informativnih punktova potpuno izgubila ili namerno zaboravila i pretvorila u čistu manipulaciju. Ipak, tu su pojedinačni slučajevi hrabrih i razboritih novinara i novinarki, njihovih istraživačkih priča, kao i neki autentični mini izvori informacija koji predstavljaju oazu u čitavom ovom ludilu, za koje iz petnih žila navijam i verujem da su budućnost zdravog vazuha u medijskom prostoru koji ćemo možda jednom i udahnuti. Zagovarenje rodne ravnopravnosti i ispravnu medijsku sliku žene istakla bih kao jedan od kamena temeljaca za slobodu medija.
Zoran Strika, 021.rs
Na pitanje kako vidim slobodu medija u Srbiji danas, odgovor može da bude da se ona teško vidi. Kada se uoči jedan problem, onda shvatite da biste rešili taj problem, morate da rešavate ujedno i neki drugi. Ukoliko je jedan od puteva ka slobodi ekonomska nezavisnost, a novinarstvo i mediji se ne shvataju kao javno dobro, što bi trebalo da budu, onda rešenje vidimo u tržištu. Međutim, problem je što tržište ne postoji ili je i ono pod kontrolom, pa bi i taj problem trebalo da rešavamo. I tako idete u krug. U Srbiji ne postoji sloboda medija, već postoje oaze kritičke reči koje uspevaju da opstanu.
