ENНова верзија правилника о приватизацији електронских медија локалних и регионалних заједница коју припрема Министарство културе требало би, према најавама, да буде усвојена до краја наредне седмице. Мада се још не знају конкретна решења, Драган Босиљкић, руководилац пројекта за приватизацију медија, каже да у Агенцији за приватизацију очекују да нова регулатива буде пре свега спроводљива како би се приватизација убрзала и ствари покренуле с мртве тачке.
Оно у чему се, нажалост, сви слажу јесте да у радиодифузној сфери најблаже речено има свега и свачега. Стање у тој области годинама се оцењује као хаотично. И сам број емитера је непознаница, јер с разних скупова стижу углавном процене које сежу и до 1400 и 1500 радио и ТВ станица, што наравно не мора бити и тачно.
Правилник о приватизацији ових медија је постојао и до сада, али судећи по учинцима није био оперативан. Штавише, рекло би се да су се састављачи више држали параграфа не сагледавајући колико су поједине одредбе у пракси остварљиве. Једну од главних препрека Босиљкић види у томе што је приватизација најједноставније речено предвиђена „само за оне медије који су свој рад ускладили са Законом о радиодифузији”.
Нико нема дозволу за емитовање
– То дословно значи да предмет приватизације могу бити само они медији који имају дозволу за емитовање добијену од Центра за фреквенције, који образује Републичка радиодифузна агенција. Само за те медије се сматра да су усклађени са Законом о радиодифузији – каже саговорник и подсећа да незаобилазно тело у том послу – Радиодифузни савет још није комплетиран, иако је то требало завршити крајем новембра прошле године. Сада се чека да парламент изабере деветог члана тог регулаторног тела са Косова.
Сем тога, тендер за доделу фреквенције би требало да се одвија у три етапе, најпре за националне, затим регионалне и, најзад, за локалне фреквенције. Процене стручњака кажу да тендер за локалне фреквенције не би могао почети пре 2007. године. С друге стране, законски рок за приватизацију електронских медија је јул 2006. године.
– Већ тај део правилника спречавао нас је да уопште уђемо у приватизацију. Не може се приватизовати нико ко није ускладио рад са Законом о радиодифузији, јер нико нема дозволу за емитовање од државе. Поред тога је проблематичан био и део правилника који каже да будући власник мора да задржи четири сата информативног програма дневно и то у ударним терминима од 7 до 9 ујутру и од 20 до 22 сата увече. То нема ни Радио-телевизија Србије, а камоли локални медији. Овакву одредбу је стручна јавност оценила као катастрофалну, јер практично нико не може да обезбеди толику продукцију. С друге стране, Агенција за приватизацију не би била у могућности да све то преконтролише, а обавезни смо да све одредбе из таквог правилника инкорпорирамо у наше купопродајне уговоре – каже Босиљкић.
Поједностављено речено, ако купац на аукцији потписује да је таква ставка његова обавеза и Агенција је обавезна да контролише да ли се то и поштује, „ми немамо апсолутно никакве могућности да проценимо да ли, рецимо, радио Куршумлија ( или неко други) има та четири сата информативног програма или нема”. Наиме, тимови за контролу Агенције за приватизацију користе егзактне податке и чињенице гледајући, рецимо, колике су инвестиције, да ли се оне реализују према уговорима, анализирају се ревизорски извештаји, контролишу пословне књиге. Како би мерили и проверавали обим информативних садржаја и на који начин – није им јасно. Било је и других спорних делова али, по речима саговорника, то су срећом разумели и људи из министарства културе и обећали да ће их отклонити.
Правилник само за затечене у етру
Приватизација електронских медија до сада је била сапета између прокламација и неусклађене регулативе. Подсећајући на залагање представника Европске организације за безбедност и сарадњу који су, не упуштајући се у техничка решења, напомињали да је важно да се закони спроводе, Босиљкић каже да Закон о радиодифузији тренутно не може да се спроводи, јер се приватизација медија не обавља, а рок се примиче. Сама процедура је таква да је потребно од шест месеци до годину дана од покретања иницијативе до јавних позива за јавну аукцију. Већ сада смо у цајтноту.
Према договорима, очекује се да из старог правилника буде избачена пре свега одредба по којој се могу приватизовати само медији чији је рад усклађен са законом, уз поменуту обавезу о задржавању четири сата информативног програма, али у постојећем акту је било још збуњујућих делова као што је онај да купац медија може бити само лице које има дозволе за емитовање и друге.
Савет Радиодифузне агенције подржао је напоре да се и предложеним новим правилником у што скоријем року реши питање власничке структуре радио и ТВ станица које су основале скупштине општине и градова. Међутим, подсетили су састављаче да неизоставно унесу и одредбу по којој би приватизоване радио и ТВ станице биле обавезне да учествују на предстојећем јавном конкурсу за доделу дозвола за емитовање. Такође предлажу и да обавезно уђе назнака да се правилник о приватизацији односи само на станице које су се у етру затекле у моменту доношења Закона о радиодифузији, јер по њиховим сазнањима неке општине најављују покретање нових радио и ТВ станица. Таква идеја је разумна, каже Босиљкић, с обзиром на „дивљање у етру”.
Марија Петрић
