EN
Klinički psiholog i psihoterapeut Goran Tomin i komunikolog i istraživač Ljubiša Bojić govorili su u Novom danu o tome kako izloženost lošim vestima utiče na ljude i kako to možemo sprečiti.
Bojić kaže da možemo da dobijemo neku pozitivnu vest tek ako biramo sadržaje i slušamo vesti koje nas interesuju.
„Mislim da je mnogo ljudi osvešćeno što se toga tiče i da čujemo samo ukoliko smo orijentisani ka tome, to je baš ono što je problem ovde“, kaže on.
Tomin na pitanje koju je lepu vest poslednje pročitao kaže da su to uglavnom natpisi koje vidi sa protesta koji se dešavaju jednom nedeljno.
„To je mali tračak nade koji meni lično vraća neki optimizam, ali to je mrva u okeanu svega onoga što se dešava negativno. U neposrednom radu sa ljudima u praksi vidim da i dalje traje tugovanje zbog tragedija i to kod onih kojih nisu neposredno bili izloženi. To su ljudi koji su građani ove zemlje koji i dalje tuguju, s druge strane imate nesmirujuću tenziju koja se vidi u agresiji koja je neverovatna i dalje, iako bi trebalo da se osvestimo nakon ovako strašnih događaja i smanjimo tenziju, probamo nešto da uradimo. Radimo samoinicijativno jednom nedeljno, ali sistemski čini mi se ne baš“, kaže on.
Rekao bi, kaže, da smo „daleko od blagostanja“.
„Blagostanje je termin koji se pojavljuje u definiciji zdravlja mentalnog, koja glasi da je zdravlje stanje ne samo odsustva bolesti, već potpunog blagostanja, psihičkog, fizičkog, materijalnog…“, kaže Tomin.
Na pitanje do čega dovodi dugogodišnja izloženost lošim vestima, kaže da je stvar individualna.
„Možemo još više oguglati, otupeti na neke stvari, desenzitizuje nas na nasilje, normalizuje, rekao bih da se dešava sve ovo. Stvar je individualna, neko spotaje sve ranjiviji, tu ćemo dati savet da se prekine sa gledanjem vesti, neko će postati desenzitizovan i sve više agresivan, neko upada u anomiju, to je stvar za psihologe, jedne apatije, beznadženosti, nereagovanja… Tolika izloženost hronična, naravno da ne može ništa dobro da donese“, kaže on.
Bojić kaže da je potrebno da biramo koliko ćemo vremenski da koristimo društvene mreže, smartfonove…
„Da pristupamo tim sadržajima, da ograničimo taj naš stil života tako da veći deo vremena posvetimo direktnoj komunikaciji, to je jedini način da se zaštitimo“, kaže on.
Mišljenja je da je „informisanost precenjena“.
„Ukoliko nemamo kontrolu nad onim što se dešava, ne učestvujemo u tim procesima. Mislim da su osnov odnosi među ljudima, sa porodicom, prijateljima, mislim da je to najvažnije za sreću i blagostanje“, kaže on.
Tomin ističe da je moguće biti zavisnik od informacije.
„Tako što informacija daje slično dejstvo na dopaminske receptore kao što daje šećer ili novčana nagrada.
„Informacija čak i ako nije korisna, može da da to dejstvo. Kompleksna je tema zašto ljudi vole da čitaju crnu hroniku, mislim da je jedan od razloga to što se dešava nekom drugom, a ne meni, kao što su voleli da gledaju tragediju oduvek, čak i u antičkoj Grčkoj“, kaže on.
Kako da ostanemo informisani, a da ne preterujemo u tome?
„Ako osetite da vas sadržaji uznemiravaju na bilo koji način, prekinite. To bi bio opšti savet, mada nije lako dati opšti savet“, kaže.
Bojić smatra da je budućnost u regulisanju sektora društvenih mreža, tako što će algoritam urediti prikazivanje tih sadržaja.
„Verujem da je to jedino moguće“, kaže.
Tomin kaže da nema televizor kod kuće.
„Ali svi imamo telefone, 24/7 smo tu negde, možda ubaciti neke sadržaje koji mogu da nasmeju“, savetuje on.
