ENIako je bio na čelu „TV Bastilje”, Komrakov ne očekuje poziv Tužilaštva za ratne zločine, koje prikuplja dokumentaciju o tome da li je 90-tih postojala veza između novinarskog izveštavanja i ratnih zločina.
Pisac – Devet godina od petooktobarskih promena Komrakov se pita da li su „linčovanje nekolicine ljudi u RTS” pomogli da imamo slobodno novinarstvo.
Ako je to tako, kaže on, nije mu žao batina koje je dobio u noći 5. oktobra, ali sud o tome, dodaje, doneće narod. Komrakov kaže i da se ne odriče nijednog trenutka provedenog sa kolegama u RTS.
Pre tri godine Komrakov je doživeo težak srčani infarkt i danas je invalid prve kategorije. Dve nedelje nakon dobijanja rešenja o invalidskoj penziji dobio je pravosnažno i izvršno sudsko rešenje da se vrati na posao u RTS, ali mu to lekari, kaže, nisu dozvolili. U penziji je, piše knjige, i bavi se šljivama.
Na pitanje da li ga je neko iz Tužilaštva za ratne zločine kontaktirao u vezi s namerom da se pronađe veza između izvršenja ratnih zločina i novinarskog angažmana režimskih novinara, kaže da nije.
– I ne vidim zašto bi. Mislim da su novinari radili svoj posao. Vrlo je teško dokazati da je neko imao zaista namere da se bavi tim ratnim huškanjem i da navodi nekoga na zlo – kaže Komrakov.
U Tužilaštvu za ratne zločine rečeno nam je da istraživanje u vezi sa takvim slučajevima nije stalo.
– U fazi smo istraživanja dokumentacije i analize onogo što je pisano. Zasad ne postoje imena ljudi i redakcija protiv kojih smo nešto preduzeli jer još analiziramo sadržaje, napise i ono što bi moglo da se podvede pod krivično delo i vršenje ratnog zločina. Istražujemo dokumentaciju, jer kada to budemo završili, treba da stanemo iza svega. Da se ne bismo okliznuli, slučaj mora da ima pravne osnove – kaže za „24 sata” Jasna Šarčević-Janković, savetnik za odnose s javnošću Tužilaštva za ratne zločine.
