ENTokom rasprave, poslanici vladajuće većine ukazali su na značaj uređenja oblasti tajnih podataka jednim celovitim zakonom, dok je opozicija taj zakon ocenila kao nedorečen, neprecizan i štetan za bezbednost Srbije. Skupština nije nastavila rad posle pauze, zato što nisu došli predstavnici Vlade koji bi trebalo da obrazlažu zakone koji su na dnevnom redu.
Posle pauze trebalo je da počne rasprava o smanjenju broja zaposlenih u administraciji, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o državnim
službenicima i predlozima zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i u lokalnoj administraciji.
Poslanici DSS-a ocenili su da Predlog zakona o tajnosti podataka predstavlja korak nazad u demokratizaciji društva i ostavlja prostora za istrumentalizaciju bezbednosnih službi i tajnih podataka od predstavnika vlasti.
Predloženi zakon je nedorečen i neprecizan u svom najosetljivijem delu – u pogledu ljudskih prava, jer se pravi banka podata o svima koji su ikada podneli zahtev za pristup tajnim podacima, naglasili su oni.
Radikali smatraju da su predložene izmene zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u najvećoj meri kozmetičke, a da su „suštinske izmene ponovo izostale“.
Pojedine odredbe su preciznije, saglasili su se poslanici SRS, napominjući da predloženi zakon građanima daje mogućnost veće kontrole rada državne uprave, ali da i dalje postoji raskorak između mogućnosti i ostvarivanja tog prava.
Odredbe predloženog zakona o tajnosti podataka su štetne za Srbiju, istakli su radikali i upozorili da bez odgovarajuće provere sudijama ne bi trebalo omogućiti pristup tajnim dokumentima.
Oni smatraju da je osnivanje Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka neustavno i da će ta administrativno-tehnička služba, u stvari, biti četvrta bezbednosna služba.
Predlom zakona o tajnosti podataka definisan je krug ovlašćenih lica, kao i pravila za određivanje tajnosti podataka, a precizno su utvrđeni i rokovi i uslovi prestanka tajnosti.
Predviđeno je da kriterijume za određivanje najvišeg stepena tajnosti, a to su „državna tajna“ i „strogo poverljivo“, određuje Vlada uz prethodno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost.
Pristup tajnim podacima bez odobrenja i korišćenje podataka bilo kog stepena tajnosti na osnovu funkcije i u cilju obavljanja poslova iz njihove nadležnosti imaju predsednci Skupštine, Republike i Vlade.
Predlog za izmenu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja građanima bi trebalo dodatno da olakša pristup informacijama organa javne vlasti i uvid u njihov rad.
U republičkom parlamentu određena je redovna jednočasovna pauza, a u nastavku sednice poslanici bi trebalo da razmatraju izmene zakona o državnim službenicima, određivanju maksimalnog broja u republičkoj administraciji, kao i u lokalnoj.
